У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Мирољуба Томића, Татјане Вуковић, Светлане Томић Јокић и Дубравке Дамјановић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у прекршајном предмету окривљеног АА, због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 10) у вези члана 55. став 3. тачка 15) Закона о безбедности саобраћаја на путевима, одлучујући о захтеву за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва ПТЗ. бр. 361/23 од 11.07.2023. године, поднетом против правноснажне пресуде Прекршајног суда у Горњем Милановцу 3 Пр број: 149/21 од 01.12.2022. године, у седници већа одржаној дана 19.09.2023. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва ПТЗ. бр. 361/23 од 11.07.2023. године, као основан, па се ПРЕИНАЧУЈЕ правноснажна пресуда Прекршајног суда у Горњем Милановцу 3 Пр број: 149/21 од 01.12.2022. године, тако што се на основу члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима, прекршајни поступак против окривљеног АА, због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 10) у вези члана 55. став 3. тачка 15) Закона о безбедности саобраћаја на путевима, ОБУСТАВЉА.

Трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Горњем Милановцу 3 Пр број: 149/21 од 01.12.2022. године, окривљени АА оглашен је одговорним да је учинио прекршај из члана 331. став 1. тачка 10) у вези члана 55. став 3. тачка 15) Закона о безбедности саобраћаја на путевима, те је осуђен на новчану казну у износу од 20.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико то не учини, суд ће сходно члану 315. Закона о прекршајима посебним решењем одлучити о начину извршења неплаћене новчане казне. Према окривљеном је изречено и 6 казнених поена, као и заштитна мера забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 3 месеца, коју ће по правноснажности пресуде у његову возачку дозволу уписати орган надлежан по месту пребивалишта окривљеног, у чијој се евиденцији исти налази. Одлучено је и о трошковима прекршајног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Против наведене правноснажне пресуде јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва поднео је захтев за заштиту законитости ПТЗ. бр. 361/23 од 11.07.2023. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 158. став 1. и члана 160. став 1. и 2. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости као основан и побијану пресуду преиначи тако што ће према окривљеном АА за прекршај из члана 331. став 1. тачка 10) у вези члана 55. став 3. тачка 15) Закона о безбедности саобраћаја на путевима, на основу члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима обуставити прекршајни поступак, услед наступања апсолутне застарелости вођења прекршајног поступка и одлучити да трошкови поступка падну на терет буџетских средстава суда.

Врховни суд је одржао седницу већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва, који седници није присуствовао, на којој је размотрио списе предмета са правноснажном пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва је основан.

По налажењу Врховног суда, основано се у захтеву за заштиту законитости указује да је побијаном пресудом, на штету окривљеног АА учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима, јер првостепени прекршајни суд у току прекршајног поступка није правилно применио одредбе члана 158. став 1. Закона о прекршајима да пресуду достави на адресу окривљеног на којој је пријављен и коју је саопштио надлежном органу приликом откривања прекршаја, те није правилно применио ни одредбе члана 160. став 1. и 2. Закона о прекршајима будући да за пресуду коју је упутио на погрешну адресу окривљеног достављач није оставио обавештење да лице коме је писмено упућено треба да писмено преузме у суду у року од 15 дана од дана покушаног достављања, а коју пресуду је потом истакао на огласну таблу суда као да је обавештење о преузимању остављено, иако је провером утврдио праву адресу пребивалишта окривљеног, која је наведена у решењу о покретању прекршајног поступка, на који начин је повредио право одбране окривљеног, у смислу члана 259. став 1. Закона о прекршајима, јер окривљени није изјавио жалбу на првостепену пресуду.

Наиме, из списа предмета произилази да је: у записнику о извршеној контроли учесника у саобраћају од 30.01.2021. године уписана адреса окривљеног „улица ...“; у захтеву за покретање прекршајног поступка против окривљеног наведена адреса пребивалишта „... (Београд) ...“; у решењу о покретању прекршајног поступка од 15.03.2021. године прекршајни суд навео да је пребивалиште окривљеног „..., ...“; прекршајни суд дана 16.03.2021. године упутио позив окривљеном на адресу „..., ...“; окривљени саслушан на записнику пред првостепеним судом дана 24.03.2021. године у коме је наведена адреса становања „..., Београд“; овај записник окривљени потписао без примедби; првостепени прекршајни суд 01.12.2022. године донео пресуду 3 Пр бр. 149/21 у којој је означена адреса окривљеног АА „..., улица ...“; првостепени прекршајни суд дана 12.12.2022. године означену пресуду покушао доставити окривљеном АА на адресу „улица ...“ ; на коверти „S1“ достављач навео да је прималац непознат на адреси, након чега је првостепени прекршајни суд упутио захтев за проверу адресу становања Министарству правде, које је истог дана прекршајном суду доставило податак да овде окривљени АА има пребивалиште на општини ..., место Београд, улица ... кућног броја ... са додатком „Е“; првостепени прекршајни суд дана 27.12.2022. године, донео наредбу о истицању писмена- пресуде на огласну таблу суда, наводећи да је окривљеном АА из ..., улица ... у прекршајном поступку у предмету 3 Пр бр. 149/21 остављено обавештење дана 12.12.2022. године да писмено треба да преузме у писарници Прекршајног суда у Горњем Милановцу, у року од 15 дана када је достава покушана, те да је рок протекао 27.12.2022. године, а писмено није преузето и исто је истакнуто на огласну таблу суда почев од 28.12.2022. године до 05.01.2023. године, те се по протеку тих 8 дана достављање писмена сматра извршеним. Након тога, првостепени прекршајни суд је дана 07.02.2023. године донео и решење којим окривљеном неуплаћену новчану казну у износу од 20.000,00 динара замењује у казну затвора у трајању од 20 дана, али сада наводећи да је пребивалиште окривљеног АА општина ..., улица ...

Одредбом члана 158. став 1. Закона о прекршајима прописано је да писмено за које је у овом закону одређено да се лично доставља, предаје се непосредно лицу коме је упућено на адресу на којој је пријављено или коју је саопштило надлежном органу приликом откривања прекршаја.

Одредбом члана 160. став 1. Закона о прекршајима прописано је да ако се на адреси где се достављање има извршити нико не затекне, оставиће се у поштанском сандучету или прибити на врата обавештење да лицу коме је писмено упућено треба да га преузме у суду у року од 15 дана од дана покушаног достављања. Одредбом става 2. истог члана прописано је да по протеку рока из става 1. овог члана писмено ће се истаћи на огласној табли и интернет страници суда, ако за то постоје технички услови. Достављање се сматра извршеним по истеку рока од 8 дана од дана истицања писмена на огласној табли и интернет страници суда. Одредбом става 6. истог члана прописано је да ако писмено не може да се достави на адресу из члана 158. став 1. овог Закона, суд ће проверити адресу и ако се при поновљеном покушају писмено не може доставити на адресу на којој је лице пријављено, поступиће се на начин прописан у ставу 2. члана 160.

Сходно изнетом, а како из списа произилази да окривљени има пријављено пребивалиште на адреси Београд – ..., улица ..., која адреса је и била наведена у записнику о контроли учесника у саобраћају – возача, у захтеву за покретање прекршајног поступка, а потом и у решењу о покретању прекршајног поступка, на коју адресу је окривљени позван на саслушање пред првостепеним прекршајним судом, али је евидентно да је у подацима за окривљеног у записнику о саслушању окривљеног од 24.03.2021. године погрешно наведен кућни број улице у којој окривљени има своје пребивалиште тако да је погрешно наведен „број 35“ уместо „ број 30Е“. Да је погрешно суд назначио кућни број улице у којој окривљени има своје пребивалиште указује и коверат за достављање првостепене пресуде „Ѕ1“ на којој је достављач 12.12.2022. године назначио да је „прималац непознат на адреси“, те због тога што је прималац, а овде окривљени непознат на тој адреси, достављач није ни оставио обавештење, сходно члану 160. став 1. Закона о прекршајима. Да је права адреса окривљеног управо“ општина ..., улица ...“ потврђује и акт Министарства правде од 16.12.2022. године, који се налази у списима предмета. Првостепени прекршајни суд је погрешно донео наредбу о истицању писмена- првостепене пресуде на огласној табли суда, погрешно наводећи да је окривљеном на адреси „..., улица ...“ остављено обавештење 12.12.2022. године да писмено треба да преузме у писарници Прекршајног суда у року од 15 дана од дана када је достава покушана, јер то обавештење достављач није ни оставио.

Сходно изнетом, неспорно произилази да је окривљени све време вођења прекршајног поступка био уредно пријављен на адреси свог пребивалишта и то на општини „..., улица ...“, а не у „улици ...“, а која адреса је погрешно наведена у пресуди, иако је суд правилно сходно члану 160. став 6. Закона о прекршајима проверио адресу, то је погрешно применио одредбу члана 160. став 2. Закона о прекршајима и писмено - пресуду истакао на огласну таблу суда, не уочавајући да је у пресуди погрешно означена адреса пребивалишта окривљеног, односно другачија од адресе, коју је окривљени саопштио надлежном органу приликом откривања прекршаја, сходно члану 158. став 1. Закона о прекршајима и која је утврђена и накнадном провером Министарства правде. На описани начин, првостепени прекршајни суд је учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка у смислу члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 158. став 1. и члана 160. став 1. и 2. и члана 259. став 1. Закона о прекршајима, јер је окривљеном на тај начин ускраћена могућност изјављивања жалбе, те му је тако повређено право на одбрану.

Међутим, имајући у виду одредбу члана 84. став 7. Закона о прекршајима, којом је прописано да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост, те да је окривљени оглашен одговорним за прекршај учињен дана 30.01.2021. године, то је у смислу цитиране законске одредбе истеком дана 30.01.2023. године, наступила апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка.

Имајући у виду наведено, Врховни суд је усвојио захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и преиначио побијану правноснажну пресуду, тако што је обуставио прекршајни поступак против окривљеног АА, због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 10) у вези члана 55. став 3. тачка 15) Закона о безбедности саобраћаја на путевима и на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима одлучио да трошкови прекршајног поступка падну на терет буџетских средстава суда.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                             Председник већа - судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                     Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић