Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Републичког јавног тужиоца, који седници није присуствовао, на којој је размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз бр. 363/22 од 20.06.2022. године, је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима, Републички јавни тужилац наводи да приликом доношења другостепене пресуде, суд није применио одредбе чланова 259. став 1., 270. и 99. Закона о прекршајима у вези члана 455. став 3. ЗКП и на тај начин повредио право одбране окривљеног АА, обзиром да о жалби, коју је окривљени лично изјавио против првостепене пресуде, није одлучивао, иако је и о тој жалби требало да одлучи једном одлуком.

Из списа предмета произилази да је првостепена пресуда Прекршајног суда у Београду 60 Пр.бр.12003/21 донета 23.02.2022. године, достављена браниоцу окривљеног, адвокату Предрагу Јовановићу дана 03.03.2022. године и исти је након тога против првостепене пресуде благовремено изјавио жалбу. Поред овога, жалбу против првостепене пресуде, лично и у законском року, изјавио је и окривљени АА, препорученом пошиљком од 11.03.2022. године и иста је у суд примљена 15.03.2022. године и здружена списима заједно са жалбом браниоца о којој је Прекршајни апелациони суд одлучио пресудом 11 Прж бр. 7250/22 од 15.04.2022. године.

Како из списа даље произилази, да је жалба окривљеног АА, идентичне садржине као и жалба браниоца окривљеног и да је иста непотписана, Врховни касациони суд је оценио да предметна непотписана копија жалбе браниоца представља поднесак насловљен као „жалба“ и да није било разлога за одлучивање о истом од стране другостепеног суда, па није учињена ни повреда поступка из члана 264. став 2. тачка 4. ЗКП, на коју се неосновано захтевом за заштиту законитости Републичкој јавног тужиоца указује.

Имајући у виду да у конкретном случају није било разлога за преиначавање правноснажне пресуде, то код чињенице да је другостепена пресуда донета пре наступања апсолутне застарелости прекршајног гоњења окривљеног, Врховни касациони суд о том наводу захтева за заштиту за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, није одлучивао.

С обзиром да правноснажном другостепеном пресудом није учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, то је Врховни касациони суд, на основу одредбе члана 287. став 3. Закона о прекршајима одбио захтев као неоснован и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                  Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић, с.р.                                                                                             Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић