Против наведене правноснажне пресуде Прекршајног апелационог суда у Београду, Одељење у Крагујевцу I-116-Прж 21681/18 од 22.10.2018. године захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац Птз 943/18 од 14.01.2019. године, због повреде материјалног права у смислу члана 265. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд поднети захтев као основан усвоји и утврди да је побијаном правноснажном пресудом повређен закон из члана 265. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима.

Након што је Републичког јавног тужиоца обавестио о месту, дану и часу одржавања седнице већа, сходно одредби члана 286. став 2. Закона о прекршајима, Врховни касациони суд је одржао седницу већа на коју није приступио заменик Републичког јавног тужиоца, а на којој је размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је нашао:

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз 943/18 од 14.01.2019. године указује да је Прекршајни апелациони суд у Београду, Одељење у Крагујевцу правноснажном пресудом I-116-Прж 21681/18 од 22.10.2018. године којом је окривљено правно лице ''АА'' ДОО и окривљено одговорно лице у правном лицу ББ ослободио од одговорности да су починили прекршаје и то: правно лице из члана 326. став 1. тачка 60. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а одговорно лице у правном лицу из члана 326. став 2. у вези члана 326. став 1. тачка 60. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, повредио одредбу члана 265. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, јер је другостепени прекршајни суд погрешно применио одредбу члана 330. став 1. тачка 23. ЗООБС-а, погрешно закључујући да дело за које се окривљени терете по закону није прекршај.

Наиме, одредбом члана 247. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима прописано је да је власник, односно корисник возила обавезан да, на захтев полицијског службеника, дâ потпуне и тачне податке о идентитету лица на основу којих се на неспоран начин може утврдити да је то лице управљало возилом у одређено време.

Законом о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима (''Службени гласник Републике Србије'' број 24/2018 од 26.03.2018. године) прописано је да ће се казном затвора од најмање 15 дана или новчаном казном од 100.000,00 до 120.000,00 динара казнити за прекршај из члана 330. став 1. тачка 23. ЗОБС-а возач који поступи супротно одредби члана 247. ст. 1. и 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

Законом о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима (''Службени гласник Републике Србије'' број 87/18 од 13.11.2018. године) чланом 326. став 1. тачка 60. и даље је остало прописано да ће се правно лице казнити новчаном казном у износу од 60.000,00 до 800.000,00 динара за прекршај уколико поступи супротно одредби члана 247. ст. 1. и 2 (тачка 60), док је ставом 2. наведеног члана прописано да ће се за прекршај из става 1. овог члана казнити новчаном казном од 6.000,00 до 50.000,00 динара одговорно лице у правном лицу.

Из ове законске одредбе, по оцени Врховног касационог суда, несумњиво произилази да Законом о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима (''Службени гласник РС'' 24/2018 од 26.03.2018. године) није брисана одговорност правног лица и одговорног лица у правном лицу за поступање супротно одредби члана 247. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, због чега се исто не може сматрати декриминализованим, док је Законом о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима (''Службени гласник Републике Србије'' број 24/18 који је ступио на снагу дана 03.04.2018. године) у члану 330. став 1. прописано да ће се казном затвора најмање 15 дана или новчаном казном од 100.000,00 до 120.000,00 динара казнити за прекршај возач који поступи супротно одредби члана 247. ст. 1. и 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима (тачка 23).

Како дакле, следствено изнетом, прекршаји из члана 326. став 1. тачка 60. и из члана 326. став 2. у вези члана 326. став 1. тачка 60. Закона о безбедности саобраћаја на путевима нису декриминализовани, то је другостепени суд побијаном правноснажном пресудом, тиме што је окривљене ослободио од оптужбе налазећи да прекршаји за које се терете по закону више нису прекршаји, повредио одредбу члана 265. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, а наиме погрешно је применио одредбе којима се одређује да ли је радња за коју се окривљени гони прекршај.

Стога је Врховни касациони суд као основан усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз 943/18 од 14.01.2019. године и утврдио да је у корист окривљеног правног лица ''АА'' ДОО и одговорног лица у правном лицу ББ повређен закон из члана 265. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, не дирајући у правноснажност пресуде.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 287. став 4. у вези члана 288. став 1. ЗОП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                              Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојкови,с.р.                                                                                                                       Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић