Против правноснажне пресуде Прекршајног апелационог суда, Одељење суда у Крагујевцу I-207 Прж бр. 15939/23 од 23.08.2023. године, захтев за заштиту законитости поднео је Врховни јавни тужилац под бројем Птз бр. 786/23 од 07.11.2023. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 2. и тачка 4) у вези члана 96. и члана 110. Закона о прекршајима, у вези члана 7. тачка 2) Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, са предлогом да Врховни суд укине пресуду Прекршајног апелационог суда, Одељење суда у Крагујевцу I-207 Прж бр. 15939/23 од 23.08.2023. године и списе предмета достави истом суду на поновну одлуку.

На седници већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Врховног јавног тужиоца, Врховни суд је размотрио списе предмета са пресудом против које је захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву нашао:

Основано се захтевом за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца указује да је другостепени суд приликом доношења одлуке учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка. Наиме, другостепени суд је повредио право одбране с обзиром да није правилно применио одредбу члана 96. Закона о прекршајима у делу који се односи на прекршајну санкцију, будући да је исту изменио на штету окривљеног, иако је жалбу изјавио само бранилац окривљеног, чиме је повредио одредбу члана 110. Закона о прекршајима, а такође је поступио и супротно одредби члана 7. тачка 2) Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава и одлучивао о жалби окривљеног иако за то није био надлежан, а што је све утицало на доношење законите и правилне пресуде.

Одредбом члана 32. Закона о прекршајима прописано је да су „прекршајне санкције: казне, казнени поени, опомена, заштитне мере, васпитне мере“.

Одредбом члана 96. Закона о прекршајима прописано је: „ако је жалба изјављена само у корист окривљеног, пресуда се у делу која се односи на изречену санкцију не може изменити на његову штету, нити се у поновљеном поступку може донети неповољнија пресуда за окривљеног“.

Одредбом члана 110. став 1. Закона о прекршајима прописано је да је суд дужан да по службеној дужности пази да ли решавање предмета спада у судску надлежност и на своју стварну и месну надлежност и чим примети да није надлежан, решењем се оглашава ненадлежним и без одлагања доставља предмет надлежном суду или другом надлежном органу.

Одредбом члана 7. тачка 2) Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава предвиђено је да је Одељење Прекршајног апелационог суда у Нишу надлежно за подручје прекршајних судова у Врању, Зајечару, Лесковцу, Неготину, Нишу, Пироту, Прешеву и Прокупљу“.

Из списа предмета произилази да је окривљени првостепеном пресудом оглашен одговорним за прекршај из члана 330. став 1. тачка 4) Закона о безбедности саобраћаја на путевима и прекршај из члана 331. став 2. у вези става 1. тачка 5) истог закона, па му је изречена јединствена новчана казна у износу од 140.000,00 динара и заштитна мера забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 11 (једанаест) месеци, као и јединствених 15 казнених поена. Такође, из списа предмета произлази да је жалбу на наведену пресуду изјавио само бранилац окривљеног, те да је другостепени суд преиначио првостепену пресуду и окривљеном изрекао јединствених 20 казнених поена, уз образложење да је првостепени суд повредио материјално право у корист окривљеног тиме што му прописан број казнених поена и одређену дужину трајања заштитне мере за основни облик прекршаја није увећао, имајући у виду да се ради о квалификованом облику, јер је извршењем прекршаја изазвана саобраћајна незгода, па како је жалба изјављена само у корист окривљеног, пресуда се у делу који се односи на изречену санкцију не може изменити на његову штету, у смислу члана 96. Закона о прекршајима.

Међутим, како сходно одредби члана 32. ЗОП, казнени поени такође представљају прекршајну санкцију, према окривљеном је, изречена тежа санкција у другостепеном поступку и то само поводом жалбе браниоца окривљеног, односно повређена је прекршајна забрана преиначења санкције на штету окривљеног, јер је другостепени суд поступио супротно цитираној одредби члана 96. Закона о прекршајима и окривљеном уместо 15 јединствених казнених поена, изрекао 20 јединствених поена.

Надаље, увидом у списе предмета је утврђено да је другостепену одлуку донео Прекршајни апелациони суд, Одељење суда у Крагујевцу, док је иста оверена печатом Прекршајног апелационог суда, Одељење суда у Нишу, те је очигледно да је у овом поступку одлучивао ненадлежан суд, чиме је по налажењу Врховног суда учињена битна повреда прекршајног поступка у смислу члана 110. Закона о прекршајима, у вези члана 7. тачка 2) Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

Због учињених битних повреда одредаба прекршајног поступка, Врховни суд је, усвајајући захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца, укинуо побијану другостепену пресуду и предмет вратио другостепеном суду на поновни поступак, како би, а имајући у виду примедбе изнете у овој пресуди, донео јасну, правилну и на закону засновану одлуку.

Из напред изнетих разлога, на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 286. став 1. и члана 287. став 4. Закона о прекршајима, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                                     Председник већа - судија

Звездана Говедарица Царић,с.р.                                                                                                  Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић