Кзз Пр 36/2020 чл. 246 ст. 1 тач. 14 и ст. 2 тач. 3 Закона о прекршајима

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 36/2020
19.01.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Јасмине Васовић и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Олгицом Козлов, као записничарем, у прекршајном предмету окривљеног АА, због прекршаја из члана 4д став 1. Уредбе о мерама за време ванредног стања, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз 720/20 од 17.12.2020. године, поднетом против правноснажне пресуде Прекршајног апелационог суда у Београду Прж 9112/20 од 18.09.2020. године, у седници већа одржаној дана 19.01.2021. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ, као основан, захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз 720/20 од 17.12.2020. године, УКИДА правноснажна пресуда Прекршајног апелационог суда у Београду Прж 9112/20 од 18.09.2020. године и предмет враћа том суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Београду Пр 18523/20 од 20.04.2020. године окривљени АА оглашен је одговорним због учињеног прекршаја из члана 4д став 1. Уредбе о мерама за време ванредног стања и осуђен на новчану казну у износу од 50.000,00 динара коју је дужан платити у року од 15 дана, по правноснажности пресуде а у противном ће посебним решењем бити одлучено о начину извршења неплаћене новчане казне, те је обавезан да суду накнади трошкове поступка као и паушал, под претњом принудног извршења.

Пресудом Прекршајног апелационог суда у Београду Прж 9112/20 од 18.09.2020. године, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката Илије Лукића „преиначена је пресуда Прекршајног суда у Смедереву Пр 18523/20 од 20.04.2020. године, само у делу одлуке о изреченој новчаној казни на тај начин што је тај суд окривљеног АА због учињеног прекршаја из члана 4д у вези са чланом 1а став 1. тачка 3. и став 2. Уредбе о мерама за време ванредног стања, ближе описаног у изреци првостепене пресуде, а применом члана 43. Закона о прекршајима осудио на новчану казну у износу од 30.000,00 динара, коју је окривљени дужан да плати у року од 15 дана, по пријему пресуде, а у противном ће првостепени суд посебним решењем одлучити о начину извршења неплаћене казне, док је првостепена пресуда, у непреиначеном делу потврђена, а жалба одбијена као неоснована“.

Против пресуде Прекршајног апелационог суда у Београду Прж 9112/20 од 18.09.2020. године, Републички јавни тужилац је на основу члана 285. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима поднео захтев за заштиту законитости Птз 720/20 од 17.12.2020. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 14) и став 2. тачка 3. Закона о прекршајима, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев те да побијану пресуду укине и предмет врати истом суду на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој је, у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, обавестио Републичког јавног тужиоца, који седници није присуствовао, на којој је размотрио списе предмета са правноснажном одлуком против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву указује да је Прекршајни апелациони суд на штету окривљеног АА учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана из члана 264. став 1. тачка 14. и став 2. тачка 3) Закона о прекршајима, с`обзиром да је изрека пресуде неразумљива, те да пресуда уопште нема разлога, а дати односно наведени разлози о одлучним чињеницама су потпуно нејасни и у знатној мери противуречни, те да о одлучним чињеницама постоји знатна противуречност између онога што се у разлозима одлуке наводи везано за записник о исказу датом у поступку и самог тог записника.

Наиме, изрека побијане другостепене пресуде је неразумљива, у смислу члана 264. став 1. тачка 14. Закона о прекршајима јер је бранилац окривљеног АА, адвокат Илија Лукић изјавио жалбу против пресуде Прекршајног суда у Београду Пр 18523/2020 од 20.04.2020. године, а тај суд је преиначио пресуду која није предмет побијања - пресуду Прекршајног суда у Смедереву Пр 18523/20 од 20.04.2020. године. Осим тога, из изреке побијане другостепене пресуде није разумљиво за који је прекршај окривљени АА оглашен одговорним - за прекршај из члана 4д став 1. Уредбе о мерама за време ванредног стања или прекршај из члана 4д у вези са чланом 1а став 1. тачка 3. и став 2. Уредбе о мерама за време ванредног стања. Такође, у побијаној пресуди, у смислу члана 264. став 2. тачка 3. Закона о прекршајима разлози о одлучним чињеницама су противуречни с`обзиром на то да другостепени суд налази да је првостепени суд правилно оценио исказ сведока ББ који уопште није био сведок у предметном прекршајном поступку против окривљеног АА, с`обзиром на то да је у предметном поступку као сведок саслушан и чији исказ је првостепени суд ценио - полицијски службеник ВВ.

Имајући у виду да је на описани начин повређен закон на штету окривљеног АА, Врховни касациони суд је укинуо другостепену пресуду и предмет вратио другостепеном суду на поновно одлучивање о изјављеној жалби браниоца окривљеног, адвоката Илије Лукића, како би у складу са примедбама изнетим у овој пресуди донео правилну, јасну и на закону засновану одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци пресуде на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. Закона и прекршајима.

Записничар-саветник,                                                                                                 Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                       Бата Цветковић, с,р,

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић