Кзз Пр 9/2022 чл. 264 ст. 2 т. 4 Закона о прекршајима; чл. 259 став 1; чл. 270 и 99 Закона о прекршајима

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 9/2022
09.03.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Дубравке Дамјановић, Милене Рашић, Бате Цветковића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Лазин, као записничарем, у прекршајном предмету окривљеног АА, због прекршаја из члана 332. став 1. тачка 6. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца ПТЗ.бр.74/22 од 23.02.2022. године, поднетом против правноснажне пресуде Прекршајног апелационог суда у Београду 15Прж.бр. 29031/21 од 13.01.2022. године, у седници већа одржаној дана 09.03.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца ПТЗ.бр.74/22 од 23.02.2022. године, па се ПРЕИНАЧУЈУ правноснажне пресуде Прекршајног суда у Београду 180ПР.бр.21242/20 од 01.12.2021. године и Прекршајног апелационог суда у Београду 15Прж.бр.29031/21 од 13.01.2022. године, тако што Врховни касациони суд, на основу члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима, према окривљеном АА због прекршаја из члана 332. став 1. тачка 6. Закона о безбедности саобраћаја на путевима ОБУСТАВЉА прекршајни поступак.

Трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Београду 180ПР.бр.21242/20 од 01.12.2021. године окривљени АА је оглашен одговорним да је учинио прекршај из члана 332. став 1. тачка 6) Закона о безбедности саобраћаја на путевима и осуђен је на новчану казну у износу од 16.000,00 (шеснаестхиљада) динара коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико то не учини суд ће посебним решењем одлучити о начину извршења неплаћене новчане казне, сходно члану 315. Закона о прекршајима, те су истовремено окривљеном изречена два казнена поена. Окривљени је обавезан да плати паушални износ од 5.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Пресудом Прекршајног апелационог суда у Београду 15Прж.бр.29031/21 од 13.01.2022. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА – адвоката Милоша Јовановића и потврђена је пресуда Прекршајног суда у Београду 180ПР.бр.21242/20 од 01.12.2021. године.

Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости ПТЗ.бр.74/22 од 23.02.2022. године само против правноснажне пресуде Прекршајног апелационог суда у Београду 15Прж.бр.29031/21 од 13.01.2022. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. у вези чланова 259. став 1, 270. и 99. Закона о прекршајима у вези члана 455. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји као основан поднети захтев, те да укине пресуду Прекршајног апелационог суда у Београду 15Прж.бр.29031/21 од 13.01.2022. године и списе предмета врати том суду на поновну одлуку или да преиначи пресуде Прекршајног суда у Београду 180ПР.бр.21242/20 од 01.12.2021. године и Прекршајног апелационог суда у Београду 15Прж.бр.29031/21 од 13.01.2022. године тако што ће против окривљеног АА, сходно члану 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима, обуставити прекршајни поступак за прекршај из члана 332. став 1. тачка 6. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, услед наступања застарелости вођења прекршајног поступка и одлучити да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА – адвокату Милошу Јовановићу, те је одржао седницу већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Републичког јавног тужиоца, који седници није присуствовао, на којој је размотрио списе предмета са правноснажном пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву указује да је Прекршајни апелациони суд у Београду као другостепени на штету окривљеног АА учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима. Ово са разлога јер приликом доношења другостепене прекршајне пресуде, којом је одлучио само о жалби браниоца окривљеног - адвоката Милоша Јовановића, другостепени суд није применио одредбе члана 259. став 1, члана 270. и члана 99. Закона о прекршајима у вези члана 455. став 3. ЗКП, обзиром да том одлуком није одлучио о свим жалбама изјављеним против првостепене прекршајне пресуде и то конкретно није одлучио и о жалби окривљеног АА коју је он лично изјавио против првостепене пресуде, а о којој је другостепени суд био дужан да одлучи једном одлуком, па је тиме повређено и право одбране окривљеног у жалбеном поступку, а што је утицало на доношење законите и правилне одлуке у прекршајном поступку.

Наиме, из списа предмета произилази да је Прекршајни суд у Београду дана 01.12.2021. године донео пресуду 180ПР.бр.21242/20 која је достављена браниоцу окривљеног АА - адвокату Милошу Јовановићу дана 08.12.2021. године. Против првостепене прекршајне пресуде жалбе су благовремено изјавили окривљени АА лично и његов бранилац - адвокат Милош Јовановић и то препорученим пошиљкама од 16.12.2021. године, а које жалбе, које су по својој садржини истоветне, је првостепени прекршајни суд примио дана 21.12.2021. године, што се види из пријемног печата прекршајног суда, с тим што окривљени своју жалбу није потписао.

Надаље, из списа предмета произилази да је Прекршајни суд у Београду својим дописом 180ПР.бр.21242/20 од 30.12.2021. године доставио Прекршајном апелационом суду у Београду заједно са списима предмета обе жалбе изјављене на првостепену прекршајну пресуду, са напоменом да су жалбе благовремене, дозвољене и изјављене од стране овлашћених лица, као и да је жалба окривљеног непотписана. Међутим, Прекршајни апелациони суд у Београду као другостепени није одлучио о жалби окривљеног АА, већ је својом пресудом 15Прж.бр.29031/21 од 13.01.2022. године донео одлуку само о жалби браниоца окривљеног - адвоката Милоша Јовановића, одбијајући ову жалбу као неосновану, те потврђујући првостепену пресуду. У образложењу своје пресуде на страни 3 став шести другостепени суд је само навео да констатује да је окривљени поднео поднесак назван жалба, међутим, с обзиром да исти није потписан и да је потпуно исте садржине као и жалба браниоца по којој је одлучено, суд исти није узео у разматрање.

Одредбом члана 259. став 1. Закона о прекршајима прописано је да жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева.

Одредбом члана 270. Закона о прекршајима прописано је да другостепени прекршајни суд може решавајући по жалби на пресуду или решење прекршајног суда, жалбу одбацити, жалбу одбити као неосновану и потврдити првостепену одлуку или жалбу усвојити, а првостепену одлуку преиначити или укинути.

Одредбом члана 99. Закона о прекршајима прописано је да се на прекршајни поступак сходно примењују одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 455. став 3. ЗКП прописано је да о свим жалбама против исте пресуде другостепени суд одлучује, по правилу, једном одлуком.

Како је у конкретном случају окривљени АА благовремено изјавио жалбу на првостепену пресуду, а на шта је имао право сходно члану 259. став 1. Закона о прекршајима, те како ју је, иако непотписану од стране окривљеног, првостепени прекршајни суд доставио другостепеном суду на одлучивање, то, по налажењу Врховног касационог суда, а имајући у виду да је другостепени прекршајни суд побијаном пресудом одлучио само о жалби браниоца окривљеног, произилази да другостепени суд у смислу члана 99. Закона о прекршајима није поступио у складу са одредбом члана 455. став 3. ЗКП и то да о обе жалбе изјављене на првостепену пресуду одлучи једном одлуком, без обзира што су обе жалбе истоветне садржине. Услед оваквог незаконитог поступања другостепеног прекршајног суда који је приликом доношења своје одлуке пропустио да, у смислу одредбе члана 270. Закона о прекршајима, одлучи о благовременој жалби окривљеног АА, који је првостепеном пресудом оглашен одговорним за предметни прекршај, повређено је и право одбране окривљеног у жалбеном поступку, а што је утицало на доношење законите и правилне одлуке, чиме је, по налажењу Врховног касационог суда, на штету окривљеног учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 259. став 1, члана 270. и члана 99. Закона о прекршајима у вези члана 455. став 3. ЗКП а на шта се основано указује у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка побијану другостепену прекршајну пресуду, против које је поднет захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, би требало укинути и предмет вратити другостепеном прекршајном суду на поновно одлучивање о изјављеним жалбама.

Међутим, како је одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима прописано да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана је прописано да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост, те како је окривљени АА оглашен одговорним за прекршај који је учињен дана 12.02.2020. године, то је, сходно одредби члана 84. став 7. Закона о прекршајима, у конкретном случају протеком дана 12.02.2022. године наступила апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка, па како је услед ове околности искључена свака даља процесна радња у правцу прекршајног гоњења окривљеног за предметни прекршај, то је укидање другостепене прекршајне пресуде беспредметно, те се по правилној примени права прекршајни поступак мора обуставити.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд је усвојио као основан поднети захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и преиначио правноснажне пресуде Прекршајног суда у Београду 180ПР.бр.21242/20 од 01.12.2021. године и Прекршајног апелационог суда у Београду 15Прж.бр.29031/21 од 13.01.2022. године тако што је, на основу члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима, обуставио прекршајни поступак против окривљеног АА због прекршаја из члана 332. став 1. тачка 6. Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

С обзиром на овако донету одлуку Врховни касациони суд је, на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима, одлучио да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                    Председник већа-судија,

Снежана Лазин, с.р.                                                                                        Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић