.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз П 10/2022
30.08.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Мирољуба Томића, Биљане Синановић, Милене Рашић и Радмиле Драгичевић Дичић, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у привредно-казненом поступку против окривљеног одговорног лица АА, због привредног преступа из члана 46. став 1. тачка 20. и став 2. Закона о рачуноводству, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног одговорног лица АА, адвоката Денија Кузмановића, поднетом против правноснажних решења Привредног суда у Београду И 2-626/2019 од 03.09.2021. године и Привредног апелационог суда Пкж 518/21 од 02.12.2021. године, у седници већа одржаној дана 30.08.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одговорног лица АА, поднет против правноснажних решења Привредног суда у Београду И2-626/2019 од 03.09.2021. године и Привредног апелационог суда Пкж 518/21 од 02.12.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Привредног суда у Београду И2 – 626/2019 од 03.09.2021. године, настављен је поступак спровођења извршења казне затвора која је осуђеном АА изречена решењем Привредног суда у Београду И2 – 626/2019 од 05.03.2021. године којим је новчана казна у износу од 5.000,00 динара изречена пресудом Привредног суда у Београду Пк 3885/2017 од 19.06.2017. године, замењена казном затвора од пет дана.
Решењем Привредног апелационог суда Пкж 518/21 од 02.12.2021. године, одбијена је као неоснована жалба осуђеног одговорног лица АА изјављена против првостепеног решења.
Против наведених правноснажних решења, бранилац окривљеног одговорног лица АА, адвокат Дени Кузмановић, поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона и повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да побијана решења преиначи и донесе пресуду којом се поступак спровођења извршења казне затвора за осуђено одговорно лице настављен доношењем решења И2 626/2019 од 03.09.2021. године, одлаже, односно прекида до правноснажности одлуке по захтеву за заштиту законитости поднете 04.10.2021. године од стране осуђеног правног лица „ББ“.
Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући дозвољеност поднетог захтева за заштиту законитости, нашао да је захтев недозвољен.
Наиме, процесном одредбом члана 56. Закона о привредним преступима (''Службени лист СФРЈ'', бр. 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, ''Службени лист СРЈ'', бр. 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 и ''Службени гласник РС'', број 101/2005) прописано је да ако одредбама овог закона није друкчије одређено, у поступку за привредне преступе сходно ће се примењивати одредбе Закона о кривичном поступку, између осталих, одредбе о захтеву за заштиту законитости (члан 419. до 424). Законом о привредним преступима, у делу који се односи на поступак по правним лековима и то на захтев за заштиту законитости као ванредни правни лек (глава XIII тачка 3), у члану 130. је прописано да против правноснажне судске одлуке којом је повређен овај закон или против судског поступка који је претходио правноснажној судској одлуци, надлежни јавни тужилац, може поднети захтев за заштиту законитости, а у члану 133. истог закона је прописано да јавни тужилац захтев може подићи у року од 6 месеци од дана када је странкама достављена одлука против које је дозвољено подизање захтева.
Закоником о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 54/14 и 35/19), који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је у члану 483. став 1 да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, с тим да је право окривљеног и браниоца за подношење захтева временски ограничено на рок од 30 дана рачунајући од дана достављања правноснажне судске одлуке окривљеном (члан 485. став 4. истог Законика).
Из цитираних прописа произилази да је одредбама Закона о привредним преступима, који се примењују у поступку за привредни преступ, у односу на важеће опште одредбе кривичног поступка, између осталог, различито одређен круг лица која су овлашћена за подношење захтева за заштиту законитости, због чега у поступку за привредни преступ не долази у обзир сходна примена одредбе члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку у вези са чланом 56. Закона о привредним преступима, већ се у погледу овлашћења за подношење захтева за заштиту законитости примењује одредба члана 130. Закона о привредним преступима.
Како је, у смислу одредбе члана 130. Закона о привредним преступима, искључиво надлежни јавни тужилац овлашћен за подношење захтева за заштиту законитости против правноснажне одлуке донете у поступку за привредни преступ, то је предметни захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одговорног лица АА, оцењен као недозвољен, јер је поднет од неовлашћеног лица, у смислу цитираног прописа.
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости одбацио као недозвољен и на основу члана 487. став 1. тачка 2. Законика о кривичном поступку донео одлуку као у изреци решења.
Записничар - саветник Председник већа - судија
Весна Веселиновић,с.р. Бата Цветковић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
