.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз П 16/2022
13.12.2022. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Мирољуба Томића, Дубравке Дамјановић, Биљане Синановић и Милене Рашић, чланова већа, са саветником Маријом Рибарић, записничарем, у привредно казненом поступку против окривљеног правног лица “АА” д.о.о. ... и окривљеног одговорног лица ББ, због привредног преступа из члана 46. став 1. тачка 20) и став 2. Закона о рачуноводству, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца КТЗ. бр. 1143/2022 од 30.11.2022. године, поднетом против правноснажних решења Привредног суда у Београду 5. Пк. бр. 1687/2022 од 19.08.2022. године и Посл. бр. Пкв 70/2022 од 15.09.2022. године, у седници већа одржаној дана 13.12.2022. године, донео је
П Р Е С У Д У
УСВАЈА СЕ као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца КТЗ. бр. 1143/2022 од 30.11.2022. године, па се УКИДАЈУ правноснажна решења Привредног суда у Београду 5. Пк. бр. 1687/2022 од 19.08.2022. године и Посл. бр. Пкв 70/2022 од 15.09.2022. године и предмет ВРАЋА Привредном суду у Београду на поновно одлучивање.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Привредног суда у Београду 5. Пк. бр. 1687/2022 од 03.03.2022. године, I ставом изреке обустављен је привредно-казнени поступак против окривљених “АА” д.о.о. ...-брисан, као окривљеног правног лица и ББ из ..., као окривљеног одговорног лица, због привредног преступа из члана 46. став 1. тачка 20) и став 2. Закона о рачуноводству, док је у ставу II изреке, одређено да трошкови паушала падају на терет буџетских средстава суда.
Након подношења жалбе браниоца окривљених, адвоката Ивана Милетића, укинуто је решење Привредног суда у Београду 5. Пк. бр. 1687/22 од 03.03.2022. године у ставу II изреке и предмет враћен истом суду на поновни поступак и одлучивање.
Привредни суд у Београду је решењем 5. Пк. бр. 1687/22 од 27.06.2022. године одлучио да трошкови привредно-казненог поступка окончаног ставом I изреке решења 5. Пк. бр. 1687/22 од 03.03.2022. године падају не терет буџетских средстава суда.
Након тога, бранилац окривљеног одговорног лица адвокат Иван Милетић је доставио Привредном суду у Београду поднесак – захтев за накнаду трошкова поступка на име награде и нужних издатака браниоца за радње предузете током поступка о којима је Привредни суд у Београду одлучио решењем 5. Пк. бр. 1687/22 од 19.08.2022. године којим је одбио захтев, као неоснован, са образложењем да адвокат нема право на накнаду на име састава поднесака, на име састава трошковника, на име трошкова разматрања списа, нити да има права на накнаду трошкова за састав жалбе, јер исти нису били нужни трошкови.
На предметно решење бранилац је изјавио жалбу и Привредни суд у Београду је решењем Пкв 70/2022 од 15.09.2022. године жалбу одбио као неосновану, са образложењем да је правилан став првостепеног суда којим браниоцу окривљеног нису признати наведени трошкови поступка, као ни трошкови на име састава жалбе сматрајући да се поводом начињене грешке у изреци могло донети решење о исправци.
Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац КТЗ. бр. 1143/2022 од 30.11.2022. године, због повреде закона из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 2. тачка 7) и члана 265. став 1. Законика о кривичном поступку у вези Тарифног броја 11. став 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, правноснажна решења укине и списе предмета врати Привредном суду у Београду на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је поступајући у смислу члана 56. Закона о привредним преступима („Службени гласник РС“, бр. 101/2005) доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца браниоцу окривљених, адвокату Ивану Милетићу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода изнетих у захтеву нашао:
Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.
Основано се поднетим захтевом Републичког јавног тужиоца указује да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261. став 2. тачка 7) и члана 265. став 1. ЗКП у вези Тарифног броја 11. став 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.
Закон о привредним преступима предвидео је чланом 56. да се ако одредбама овог закона није другачије одређено, у поступку за привредне преступе сходно примењују одредбе Закона о кривичном поступку, између осталог, о трошковима кривичног поступка, о редовним правним лековима и о захтеву за заштиту законитости.
Одредбом закона 155. Закона о привредни преступима прописано је да ће се у поступку за привредне преступе примењивати сходно прописи о накнади трошкова у кривичном поступку.
Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1. до 6. тог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника падају на терет буџетских средстава суда.
Тарифним бројем 11. став 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката прописано је да за састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 9.
Сходно наведеним законским одредбама, Врховни касациони суд налази да је погрешан став Привредног суда у Београду да бранилац окривљеног, адвокат Иван Милетић, нема право на накнаду трошкова на име састављања жалбе као редовног правног лека, уз образложење да је жалба сувишна јер је решење Привредног суда у Београду 5. Пк. бр. 1687/22 од 03.03.2022. године могло бити исправљено и исправком. Наиме, право на жалбу је право загарантовано Уставом (чланом 36.) као и одредбама Законика о кривичном поступку (чланом 432. до 434. којима је прописано право на изјављивање жалбе), те је погрешан закључак Привредног суда у Београду да је жалба „сувишна“ и да је решење могло бити исправљено и исправком, а да при том наведену исправку суд није ни учинио, па су донетим одлукама о трошковима кривичног поступка повређене законске одредбе и учињена је повреда из члана 441. став 4. ЗКП.
Осим тога, Привредни суд у Београду учинио је и повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП јер су дати разлози, да је жалба сувишна и да трошкови за њено састављање нису били нужни јер је решење могло бити исправљено и исправком, нејасни, пошто изнети став не представља законски разлог по коме суд цени основаност изјављене жалбе.
Сходно наведеном, Врховни касациони суд у смислу члана 56. Закона о привредним преступима налази да су побијаним решењима учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261. став 2. тачка 7) и 265. став 1. Законика о кривичном поступку, на које се основано указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, из ког разлога је усвојио захтев за заштиту законитости и одлучио као у изреци пресуде, односно укинуо побијана решења и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање да би у складу са примедбама изнетим у овој пресуди донео правилну, јасну и на закону засновану одлуку.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку донео одлуку као у изреци пресуде.
Записничар – саветник Председник већа – судија
Марија Рибарић, с.р. Бата Цветковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
