Против наведених правноснажних решења, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац покојног окривљеног и пуномоћник законског наследника покојног окривљеног АА, ББ – адвокат Градимир Налић, због повреде закона из члана 485. став 1. ЗКП, те повреде одредаба чланова 261, 262, 265. и 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијана решења тако што ће усвојити захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, или да побијана решења укине и предмет врати Вишем суду у Београду – Одељењу за ратне злочине на поновно одлучивање, уз истовремени захтев да у складу са одредбом члана 488. став 2. ЗКП буде обавештен о одржавању седнице већа, ради присуствовања истој.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том Законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом члана 483. став 2. ЗКП прописано је да Републички јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости како на штету, тако и у корист окривљеног. Захтев се може поднети након што је окривљени обухваћен актом амнестије или помиловања или је наступила застарелост, или је окривљени умро, или је казна у потпуности издржана.

Дакле, из наведених законских одредаба, јасно произлази да захтев за заштиту законитости може поднети само окривљени преко браниоца, те да у случају да је окривљени преминуо, захтев за заштиту законитости може поднети само Републички јавни тужилац, односно да бранилац преминулог окривљеног и његови законски наследници, нису овлашћена лица за подношење овог ванредног правног лека – захтева за заштиту законитости.

Наиме, и поред тога што су законски наследници покојног окривљеног, према ставу Врховног касационог суда и усаглашеним ставовима апелационих судова из септембра месеца 2016. године овлашћени да захтевају трошкове кривичног поступка (о чему се Врховни касациони суд и изјаснио у пресуди Кзз 1165/2016 од 19.10.2016. године), они нису у смислу одредаба члана 483. став 1. ЗКП овлашћена лица за подношење захтева за заштиту законитости, о чему се Врховни касациони суд изјаснио у решењима Кзз 683/2016 од 07.06.2016. године и Кзз 206/2017 од 29.03.2017. године.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца покојног окривљеног и пуномоћника законског наследника покојног окривљеног АА, ББ – адвоката Градимира Налића, одбацио као недозвољен.

За разлику од наведених лица, који нису овлашћена у смислу члана 483. став 1. ЗКП за подношење захтева за заштиту законитости, Републички јавни тужилац у смислу члана 483. став 2. ЗКП може поднети захтев за заштиту законитости у различитим процесним ситуацијама, па и након што је окривљени преминуо, због било које повреде закона која је садржана у правноснажној одлуци, те бранилац покојног окривљеног, односно пуномоћник законског наследника покојног окривљеног АА, може поднети иницијативу Републичком јавном тужиоцу за подношење овог ванредног правног лека, у складу са уставним правом подношења предлога државним органима (члан 56. Устава Републике Србије).

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је поступајући на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                         Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                    Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић