Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА- адвоката Милана Косановића је основан.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, на штету окривљеног тиме што је поступајући суд прекорачио своје овлашћење у погледу одлучивања о садржини споразума о признању кривичног дела у делу који се тиче трошкова кривичног поступка. Бранилац наведено образлаже тиме да је правноснажном пресудом Основног суда у Убу К.бр.63/21(СПК.бр.28/21) од 02.09.2021.године прихваћен споразум о признању кривичног дела закључен између Основног јавног тужиоца у Убу и окривљеног, којим споразумом су дефинисани трошкови кривичног поступка које је окривљени дужан да сноси, те да самим тим окривљени не може сносити и друге трошкове који нису обухваћени споразумом. По оцени браниоца, усвајањем захтева пуномоћника оштећене за накнаду трошкова кривичног поступка, суд је прекорачио своје овлашћење у погледу одлучивања о садржини споразума о признању кривичног дела, на штету окривљеног, те није могао применом члана 262. став 2. ЗКП да обавеже окривљеног да сноси додатне трошкове који се односе на награду и издатке пуномоћника оштећене, јер је то у супротности са самим споразумом.

Из споразума о признању кривичног дела Ск.бр.30/21 од 02.09.2021.године, који је закључен између Основног јавног тужиоца у Убу и окривљеног АА, произилази да је окривљени АА признао извршење кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, и да су се две стране сагласиле да надлежан суд окривљеног за извршење наведеног кривичног дела осуди на казну затвора у трајању од једанаест месеци, која казна ће се извршити на начин да ће је окривљени издржавати у просторијама у којима станује, уз примену мере електронског надзора. Чланом 3. споразума су се две стране сагласиле да окривљени надокнади трошкове предистражног поступка Основном јавном тужилаштву у Убу у износу од 61.184,08 динара, на начин како су исти потраживани трошковником који је уз оптужни предлог достављен суду, а које трошкове је дужан да плати у року од тридесет дана од дана правноснажности пресуде, а да оштећени ВВ, ГГ и ДД буду упућени на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

Правноснажном пресудом Основног суда у Убу К.бр.63/21(СПК.бр.28/21) од 02.09.2021.године, прихваћен је споразум о признању кривичног дела Ск.бр.30/21 од 02.09.2021.године, закључен између Основног јавног тужиоца у Убу и окривљеног АА. Окривљени је наведеном пресудом обавезан да надокнади трошкове предистражног поступка Основном јавном тужилаштву у Убу у износу од 61.184,08 динара, као и да Основном суду у Убу на име паушала плати износ од 5.000,00 динара. Оштећени ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ су упућени на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

Одлучујући о захтеву пуномоћника оштећене ББ, адвоката Марије Милић од 30.09.2021. године за накнаду трошкова кривичног поступка, Основни суд у Убу је у својој одлуци К.бр.63/21(Спк.бр.28/21) од 08.11.2021.године оценио да је захтев делимично основан и окривљеног обавезао да оштећеној накнади трошкове кривичног поступка у износу од 54.750,00 динара на име нужних издатака и награде пуномоћника. Другостепено веће је одлучујући о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења исту одбило као неосновану.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП, прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе, док је ставом 2. истог члана одређено да ће председник већа или судија појединац, ако недостају подаци о висини трошкова, донети посебно решење када се ти подаци прибаве.

Према одредби члана 314. став 1. тачка 4) ЗКП, обавезни део споразума о признању кривичног дела представља и споразум јавног тужиоца и окривљеног о трошковима кривичног поступка.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају надлежни јавни тужилац и окривљени су се споразумели да окривљени сноси трошкове кривичног поступка, те је опредељена и њихова висина, који споразум је прихваћен од стране суда, па је окривљени пресудом Основног суда у Убу обавезан да накнади трошкове кривичног поступка Основном јавном тужилаштву у Убу у износу од 61.184,08 динара, као и да Основном суду у Убу на име паушала плати износ од 5.000,00 динара. Из изнетог произлази да је суд наведеном правноснажном пресудом одлучио и ко ће сносити трошкове и колико они износе.

По налажењу овог суда, у конкретној процесној ситуацији када су се јавни тужилац и окривљени сагласили о трошковима кривичног поступка и када је такав споразум прихваћен пресудом од стране суда, којом је одлучено и о основу и о висини трошкова кривичног поступка, суд није могао посебним решењем применом члана 262. став 2. ЗКП, да обавеже окривљеног да сноси трошкове кривичног поступка који се односе на награду и нужне издатке пуномоћника оштећене, а који нису обухваћени правноснажном пресудом. С тога се основано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је Основни суд у Убу усвајањем захтева за накнаду трошкова кривичног поступка пуномоћника оштећеног и обавезивањем окривљеног да исте накнади, повредио закон по одредби члана 441. став 4. ЗКП.

Како је, побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, а на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, то је Врховни суд усвојио као основан захтев и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијана правноснажна решења Основног суда у Убу К.бр.63/21(Спк.бр.28/21) од 08.11.2021.године и Кв.бр.92/21 од 02.06.2023.године и предмет вратио Основном суду у Убу на поновно одлучивање, у смислу разлога изнетих у овој пресуди, при чему ће суд у поновном поступку отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић