Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног А.Ш., адвоката Д.М., је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијаним решењима повређене одредбе члана 485. став 1. тачка 1) у вези са чланом 261. ЗКП, члана 23. Закона о адвокатури и Адвокатске тарифе, као и члана 36. Устава Републике Србије, којима су гарантована права браниоца у кривичном поступку, тиме што му нису додељени трошкови поступка за радњу увида у предмет од 20.03.2015. године и за посете окривљеном за време док је био у притвору који му је одређен у другом предмету, због чега сматра да је овлашћено лице, у смислу одредаба чл. 483, 484. и 485. ЗКП, за подношење захтева за заштиту законитости због повреде закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да због повреда тог законика (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, искључиво окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Одредбом члана 483. став 3. ЗКП, прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца. Смисао ове законске одредбе је да се окривљеном обезбеди стучна помоћ и да буде заступан од стране правно квалификованог лица у поступку у којем се пред највишом судском инстанцом расправља о повреди закона, уставности закона или ускраћивању или повреди људског права, што је и разлог да је у ставу 1. истог члана као лице овлашћено за подношење захтева за заштиту законитости на страни окривљеног, наведен и његов бранилац.

Дакле, из цитираних законских одредаба произилази да је за подношење захтева за заштиту законитости, због одређених повреда закона таксативно наведених у члану 485. став 4. ЗКП, између осталог и због повреде одредбе члана 441. став 4. ЗКП учињене одлуком о трошковима поступка, на коју се указује предметним захтевом, искључиво овлашћен окривљени и да овај ванредни правни лек због наведених повреда закона не може самостално поднети бранилац окривљеног, који има само могућност да, уколико је повређена нека одредба закона која се тиче права браниоца у судском поступку, стави иницијативу Републичком јавном тужиоцу за подношење захтева за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези са чланом 483. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења тако што је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Д.М. одбацио као недозвољен, јер је поднет од неовлашћеног лица.

Записничар-саветник                                                                            Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                   Јанко Лазаревић,с.р.