Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљених Б.Ј. и Ч.Ј., адвокат Ж.Л., у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде тако што ће окривљене ослободити од оптужбе да су извршили кривична дела која су им стављена на терет, или да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљених у захтеву за заштиту законитости истиче да је током првостепеног поступка повређено право на одбрану окривљених и самим тим и право на правично суђење, а из разлога јер је вештак медицинске струке – ортопед саслушан ван главног претреса, а што је бранилац истицао и у жалби на првостепену одлуку. У вези са наведеним бранилац окривљеног истиче да је у записнику о саслушању вештака од 01.07.2014. године наведено да је решењем суда одлучено да вештак др В.С. буде саслушан у својству сведока ван главног претреса, али то решење суда не постоји, или га одбрана није добила. Бранилац сматра да је суд вероватно такву одлуку донео на основу члана 404. ЗКП, иако ниједан од услова прописаних у том члану није био испуњен, при чему је нејасно како се то вештак саслушава у својству сведока.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљених указује на то да је током првостепеног поступка повређен члан 404. ЗКП, јер вештак др В.С. није у складу са наведеним чланом саслушан ван главног претреса.

Поред тога, бранилац окривљених у захтеву за заштиту законитости истиче и то да се из изведених доказа током поступка може поставити питање да ли је сведок М.Б. заиста била у колима када се десио критични догађај, јер по оцени браниоца, из изведених доказа током поступка, произилазе различите нелогичности, а приликом вршења увиђаја критичном приликом задржан је само грађанин С.Б., те да је ту била и сведок М.Б. и она би била задржана.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљених оспорава исказ сведока М.Б. и за разлику од нижестепених судова из изведених доказа утврђује да она критичном прилоком није била на лицу места, а којим наводима оспорава оцену изведених доказа и истом утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде члана 404. ЗКП и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљених оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар–саветник                                                                                             Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                         Јанко Лазаревић,с.р.