
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1037/2015
17.12.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљенoг Н.П., због кривичног дела угрожавање наплате пореза и пореске контроле из члана 175. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Н.П., адвоката Д.С., поднетом против правноснажних одлука: пресуде Основног суда у Краљеву К 893/13 од 11.12.2014. године и решења Вишег суда у Краљеву Кж 371/15 од 25.09.2015. године, у седници већа одржаној 17.12.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Н.П., адвоката Д.С., поднет против правноснажних одлука: пресуде Основног суда у Краљеву К 893/13 од 11.12.2014. године и решења Вишег суда у Краљеву Кж 371/15 од 25.09.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Краљеву К 893/13 од 11.12.2014. године окривљени Н.П. је оглашен кривим да је извршио кривично дело угрожавање наплате пореза и пореске контроле из члана 175. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца која се неће извршити под условом да окривљени у року од једне године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, те је осуђен и на новчану казну као споредну у износу од 20.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 30 дана од правноснажности пресуде, с тим што ако окривљени наведену казну у остављеном року не плати суд ће је извршити на тај начин што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Окривљени је обавезан да на име судског паушала плати износ од 2.000,00 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде под претњом извршења.
Решењем Вишег суда у Краљеву Кж 371/15 од 25.09.2015. године одбачена је као неблаговремена жалба окривљеног Н.П. и његовог браниоца изјављена против пресуде Основног суда у Краљеву К 898/13 од 11.12.2014. године.
Против наведених правноснажних одлука захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног Н.П., адвокат Д.С., у смислу 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине наведене одлуке и предмет врати првостепеном суду на законито поступање.
Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да побијана првостепена пресуда није окривљеном достављена на законит начин, односно да је иста истакнута на огласну таблу незаконито јер је окривљени на улазним вратима стана у коме станује затекао парче папира – наводно обавештење на коме је писало да ће се писмено истаћи на огласној табли, али то обавештење се не може сматрати судским писменом јер исто није снабдевено печатом суда. Због наведеног бранилац сматра да је приликом достављања пресуде окривљеном повређен члан 243. став 6. у вези става 4. ЗКП, члан 2. Закона о печату државних и других органа, као и члан 137. Судског пословника, а што је довело до тога да окривљени није благовремено уложио жалбу на пресуду па му је иста одбачена, а на који начин је првостепена пресуда незаконито постала правноснажна.
Како члан 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 243. став 6. у вези става 4. ЗКП, члана 2. Закона о печату државних и других органа, као и члана 137. Судског пословника, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Н.П. оценио као недозвољен.
Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Ивана Тркуља Веселиновић,с.р. Јанко Лазаревић,с.р.