Кзз 1047/2014

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1047/2014
23.01.2015. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгомира Милојевића и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Д.Ј. због кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Ј., адвоката Д.Г., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Крагујевцу К 135/13 од 10.01.2014. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 723/14 од 22.07.2014. године, у седници већа одржаној дана 23.01.2015. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Ј. као основан, па се ПРЕИНАЧУЈУ правноснажне пресуде Вишег суда у Крагујевцу К 135/13 од 10.01.2014. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 723/14 од 22.07.2014. године, тако што Врховни касациони суд у односу на окривљеног Д.Ј., на основу члана 422. тачка 2. ЗКП

ОДБИЈА оптужбу да је:

У периоду од почетка септембра 2006. године до 02. октобра 2006. године, у Крагујевцу, у својству службеног лица, инспектора МУП-а Србије, Полицијска управа у Крагујевцу, Одсек за сузбијање привредног криминалитета, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, покушао да себи, М.К. и М.Г., обојици из К., прибави имовинску корист у износу који прелази 450.000,00 динара, на тај начин што је најпре прибавио податке од Д.Д. из Ј., ул. ..., са бројем личне карте ..., издате од СУП-а ..., а потом из предмета СУП-а Крагујевац Ку 1361/05, који се односи на кривичну пријаву СУП-а Крагујевац, поднету против Д.Ј., директора и власника АД за осигурање Т. из К., са којим предметом је био задужен као инспектор за привредни криминал, узео акт – меморандум на коме је био назив Т. о. А.Д. и отисак печата АД за осигурање Т., а затим из наведеног предмета копирао потпис С.Ж., овлашћеног лица у АД за осигурање Т., након чега је од М.К. затражио да из АД за осигурање Т., у К. узме бланко папир са меморандумом АД за осигурање Т. што је М.К. учинио, и пошто му је предао четири таква бланко папира, дана 24.09.2006. године, у својој кући на рачунару сачинио исправе са неистинитом садржином, и то: овлашћење са следећим садржајем: „Овлашћује се Д.Д. из Ј.“, ул. ..., поседује личну карту број ..., издата од СУП-а ..., од кога је АД за осигурање Т. купило путнички аутомобил по уговору број 1328/06, да може уз примерак уговора и оверен налог за исплату готовог новца подићи уговорену купопродајну цену“, и уговор о купопродаји возила број 1328/06 у који је унео неистините податке: „да је уговор закључен у Крагујевцу, дана 02.10.2006. године између АД за осигурање Т. из К., кога заступа директор Ј.Д. (купац) и Д.Д. из Ј., ул. ... (продавац), и да продавац као једини и искључиви власник путничког аутомобила марке ..., рег. ознаке ..., број шасије ..., број мотора ..., продаје купцу за купопродајну цену од 935.000,00 динара, па је тако сачињену фалсификовану документацију дана 02.10.2006. године, око 15,00 часова, донео у стан М.К. и истом предао сачињено овлашћење и уговор о купопродаји возила, са неистинитом садржином, као и исечак папира на коме стоји потпис овлашћеног лица АД за осигурање Т. – С.Ж. и од истог тражио да потпис С.Ж., фалсификује – упише на остављеним местима у уговору о купопродаји и овлашћењу, при чему му је дао податке за лице које треба да унесе у налог за исплату који треба да попуни и то: „Д.Д., отац Б., рођ. Ј., адреса: ул. ..., рег.бр...., издата .... године, СУП ..., ЈМБГ: ...“, као и податке који се односе на АД за осигурање Т. и то: број жиро рачуна, шифру делатности, износ од 935.000,00 динара, позив на број, сврха уплате за куповину возила по уговору број 1328/06, при чему је од М.К. тражио да на основу података које му је дао, а који се односе на Д.Д., направи лажну личну карту у којој ће бити утиснути лажни печат и фотографија М.Г. из К., који је на његову иницијативу требало да дана 03.10.2006. године оде у К. б. К., Експозитура у С., где АД за осигурање Т. има рачун и да са припремљеном фалсификованом документацијом подигне новац у износу од 935.000,00 динара, који новац је потом требало да буде подељен између њега, М.К. и М.Г., али по изласку из стана М.К., од стране инспектора Сектора унутрашње контроле, Полиције МУП-а Србије био заустављен и спречен у извршењу кривичног дела, пошто су му уз потврду о привремено одузетим предметима, одузете предметне исправе са неистинитом садржином, при чему је поступао у урачунљивом стању и са умишљајем, и био је свестан да је његово дело забрањено

- чиме би извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ.

Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу К 135/13 од 10.01.2014. године, окривљени Д.Ј. оглашен је кривим за кривично дело примање мита из члана 367. став 2. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и за кривично дело злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од једне године и четири месеца, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 04.10.2006. до 25.10.2006. године. Истом пресудом на основу члана 91. и 92. и члана 367. став 7. КЗ, одлучено је да се од окривљеног одузме имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у износу од 500 евра у динарској противвредности од 41.500,00 динара, па је исти обавезан да наведени износ уплати у корист буџета Републике Србије. Окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка и то на име судског паушала износ од 6.000,00 динара и на име осталих трошкова кривичног поступка износ од 15.500,00 динара, а све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Кж1 723/14 од 22.07.2014. године у ставу I изреке, усвојио жалбе окривљеног Д.Ј. и његовог браниоца, адвоката Ж.Л., у односу на кривично дело примање мита из члана 367. став 2. Кривичног законика, а поводом тих жалби и жалби браниоца окривљеног, адвоката Д.Г. и Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и по службеној дужности у односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, преиначио првостепену пресуду тако што је окривљеног Д.Ј. огласио кривим за кривично дело злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ и осудио га на казну затвора у трајању од шест месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 04.10.2006. до 25.10.2006. године. Окривљени је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати судски паушал у износу од 10.000,00 динара и на име осталих трошкова кривичног поступка износ од 20.500,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде. На основу члана 423. тачка 2. ЗКП, окривљени је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело примање мита из члана 367. став 2. КЗ. У ставу II изреке другостепене пресуде одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и окривљеног Д.Ј. и његовог браниоца адвоката Д.Г. у односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. Кривичног законика.

Бранилац окривљеног Д.Ј., адвокат Д.Г., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених пресуда, због повреде закона из члана 439. став 1. тачка 1) и 2) ЗКП и повреде права на одбрану окривљеног са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи другостепену пресуду у односу на кривично дело из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ; или донесе пресуду којом ће укинути првостепену и другостепену пресуду у односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ и да предмет врати на поновно суђење. Бранилац окривљеног поднео је Врховном касационом суду допуну захтева за заштиту законитости дана 20.11.2014. године, са предлогом да Врховни касациони суд одложи извршење казне затвора окривљеном до доношења одлуке о захтеву за заштиту законитости.

Врховни касациони суд је у смислу члана 488. став 1. ЗКП, након достављања примерка захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа није неопходно и да није од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, па је по оцени навода и предлога у захтеву, нашао:

Бранилац окривљеног Д.Ј. у захтеву за заштиту законитости указује да се у конкретном случају ради о пресуђеној ствари (чиме се суштински позива на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП) и да стога није било основа за доношење осуђујуће пресуде, са образложењем да је пред Окружним судом у Крагујевцу у предмету Кио 131/06 вођен кривични поступак против окривљеног Д.Ј., који је окончан доношењем решења о обустављању истраге дана 19.06.2007. године, због кривичног дела одавање службене тајне из члана 369. став 1. КЗ и да се упоређивањем изреке овог решења са изреком правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 723/14 од 22.07.2014. године, којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 2. у вези става 1. и члана 30. Кривичног законика, за које је окривљени том пресудом оглашен кривим, може уочити да постоји чињенични идентитет између ових кривичних дела.

Изнете наводе захтева браниоца окривљеног Д.Ј., Врховни касациони суд оцењује као основане.

Наиме, решењем Окружног суда у Крагујевцу Кио 131/06 од 19.06.2007. године, обустављена је истрага против окривљеног Д.Ј. да је „у временском периоду од половине септембра па до 02.10.2006. године у Крагујевцу, као службено лице у својству инспектора МУП-а РС ПУ Крагујевац, неовлашћено другом саопштио податке који представљају службену тајну, на тај начин што је осумњиченом М.К. саопштавао податке у току предкривичног и кривичног поступка који се води у вези пословања фирме Ч.Т. из К., што је осумњиченом К. предавао службене податке преузете из заштићеног система ... МУП РС, у коме је пронашао податке за Д.Д. из Ј., а како је то наведено у ставу 2. диспозитива захтева за спровођење истраге који се односи на осумњиченог Д.Ј. и што је из предмета СУП-а Крагујевац Ку 1361/05 који се односи на кривицу Д.Ј., директора и власника Т. о. из К., са којим је као инспектор за привредни криминал био задужен и што је из предмета узео акт – меморандум АД Т. о. са печатом и жиро- рачун наведене фирме, отисак потписа лица С.Ж., као овлашћеног лица и све то предао осумњиченом М.К. као непозваном лицу“, чиме би извршио кривично дело одавања службене тајне из члана 369. став 1. Кривичног законика, и то због одустанка јавног тужиоца од кривичног гоњења окривљеног због наведеног кривичног дела.

У кривичном поступку који је вођен против истог окривљеног по оптужници Окружног јавног тужиоца у Крагујевцу Кт бр.146/06 од 18.06.2007. године, којом је у ставу 2. окривљеном Д.Ј. стављено на терет извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, окривљени је правноснажном пресудом оглашен кривим за ово кривично дело, учињено тако што је окривљени: „У периоду од почетка септембра до 02.10.2006. године у својству службеног лица – инспектора МУП-а РС ПУ у Крагујевцу, Одсек за сузбијање привредног криминалитета, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења покушао да себи и другим лицима М.К. и М.Г. прибави имовинску корист у износу који прелази 450.000,00 динара, на тај начин што је најпре прибавио податке за Д.Д., а потом из предмета СУП-а Крагујевац Ку 1361/05 који се односи на кривичну пријаву СУП-а Крагујевац, поднету против Д.Ј., директора и власника Т. о. којим предметом је био задужен као инспектор за привредни криминал, узео акт - меморандум на коме је био назив АД Т. о. и отисак печата АД Т. о, а затим из наведеног предмета копирао потпис С.Ж., овлашћеног лица у АД Т. о., након чега је од К.М. затражио да из Филијале Т. о. у К. узме бланко папир са меморандумом АД Т. о., што је К. учинио и после му је предао четири таква бланко папира, дана 24.09.2006. године, сачинио исправе са неистинитом садржином и то овлашћења како је то описано у ставу 2. изреке пресуде, као и уговор о купопродаји возила, број 1328/06 и ову документацију донео у стан М.К. и истом предао, при чему је од К. тражио да фалсификује потпис С.Ж., дао му наведене податке за Д.Д. које треба да унесе у налог за исплату и затим тражио од К. да му направи лажну личну карту у коју ће бити утиснути лажни печат и стављена фотографија М.Г. из К. који је требало да 03.10.2006. године оде у Филијалу К.-б. где АД Т. о. има рачун и да са припремљеном фалсификованом документацијом подигне новац у износу од 935.000,00 динара, који је након тога требало да њих тројица поделе.“

Према наведеном, чињенични опис кривичног дела одавање службене тајне из члана 369. став 1. КЗ, дат у изреци решења Окружног суда у Крагујевцу Кио 131/06 од 19.06.2007. године којим је истрага против окривљеног обустављена за то кривично дело, односи се на истог окривљеног и исти животни догађај са истим животним чињеницама у погледу времена и места извршења и у битном истим радњама окривљеног које се односе на злоупотребу службеног положаја, које су садржане у опису кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, означеном у диспозитиву оптужнице Окружног јавног тужиоца у Крагујевцу Кт бр.146/06 од 18.06.2007. године, измењеној поднеском Вишег јавног тужиоца од 14.11.2013. године, за које кривично дело је окривљени оглашен кривим побијаним правноснажним пресудама.

Опис кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, обухвата и радње које је окривљени предузео након прибављања података за Д.Д., преузете из заштићеног система ... МУП РС, меморандума АД Т. о. са печатом наведене фирме и отисак потписа С.Ж., а односи се на: сачињавање фалисифковане документације са неистинитом садржином – овлашћење и уговора о купопродаји возила број 1328/06 и њихову продају М.К. од кога је окривљени тражио да потпис С.Ж., фалсификује и упише на остављеним местима у уговору о купопродаји и овлашћењу, затим предају података М.К. који треба да унесе у налог за исплату и то поред података за Д.Д. и податке који се односе на део осигурања Т., шифру делатности, износ од 935.000,00 динара, позив на број, сврху уплате за куповину возила број 1328/06, при чему је од М.К. тражио да на основу података које му је дао за Д.Д. направи лажну личну карту у којој ће бити утиснут лажни печат и фотографија М.Г. који је на његову иницијативу требало да дана 03.10.2006. године оде у К. б. К., Експозитура у С. и да са припремљеном фалсификованом документацијом подигне новац у износу од 935.000,00 динара, за које радње наведеним решењем истражног судије Окружног суда у Крагујевцу Кио 131/06 од 19.06.2007. године, није обустављен кривични поступак против окривљеног. Међутим, Врховни касациони суд налази да описане радње не садрже законска обележја кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, јер их окривљени није предузео као службено лице, при чему су све радње окривљеног које су ушле у састав кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 2. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, за које је окривљени оглшен кривим побијаним правноснажним пресудама, а које су везане за његово својство службеног лица садржане у чињеничном опису кривичног дела одавање службене тајне из члана 369. став 1. КЗ, наведеном у изреци решења Окружног суда у Крагујевцу Кио 131/06 од 19.06.2007. године, којим је истрага према окривљеном за наведено кривично дело правноснажно обустављена.

Код напред изнетог, у конкретном случају се ради о пресуђеној ствари, а како у смислу члана 4. став 1. ЗКП нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен, то је усвајањем захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, у смислу члана 422. тачка 2. ЗКП, одлучено као у изреци пресуде.

С обзиром на овако донету одлуку, Врховни касациони суд није одлучивао о повредама Закона из члана 439. тачка 1) и тачка 2) и члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на које се бранилац окривљеног позива у захтеву за заштиту законитости.

Врховни касациони суд је о трошковима кривичног поступка одлучио у смислу члана 265. став 1. ЗКП, као у изреци пресуде.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                          Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                        Јанко Лазаревић,с.р.