У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Драгана Аћимовића, Радослава Петровића и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Марином Радосављевић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ксеније Булатовић, поднетом против правноснажних пресуда Другог основног суда у Београду 1К 1171/16 од 05.04.2017. године и Апелационог суда у Београду Кж1 682/17 од 15.06.2017. године, у седници већа одржаној 26.10.2017. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ксеније Булатовић, поднет против правноснажних пресуда Другог основног суда у Београду 1К 1171/16 од 05.04.2017. године и Апелационог суда у Београду Кж1 682/17 од 15.06.2017. године, у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, док се захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у преосталом делу ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду 1К 1171/16 од 05.04.2017. године, окривљени АА, оглашен је кривим због извршења кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322. став 3. у вези става 1. КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 9 (девет) месеци. Окривљени је пресудом ослобођен од плаћања трошкова кривичног поступка, те је одређено да исти падају на терет буџетских средстава суда.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 682/17 од 15.06.2017. године, усвoјена је жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Ксеније Булатовић, па је пресуда Другог основног суда у Београду 1К 1171/16 од 05.04.2017. године, преиначена у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Београду, окривљеног АА, због извршења кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322. став 3. у вези става 1. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом наведених законских прописа и одредаба чланова 4, 42, 45. и 54. КЗ, осудио на казну затвора у трајању од годину дана, док је жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Ксеније Булатовић у преосталом делу одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости, благовремено је поднела бранилац окривљеног АА, адвокат Ксенија Булатовић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и побијане пресуде преиначи, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, јер дело за које је правноснажно оглашен кривим није кривично дело.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Бранилац окривљеног, у захтеву за заштиту законитости истиче да се у радњама окривљеног не садрже елементи бића кривичног дела из члана 322. став 3. у вези става 1. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим и осуђен, јер у конкретном случају нема никаквог кривичног дела у чијем откривању је окривљени спречио службена лица да га открију, будући да је Виши јавни тужилац у Београду одустао од кривичног гоњења окривљеног у односу на кривично дело из члана 246. став 1. КЗ, сматрајући да се у његовим радњама не стичу обележја наведеног кривичног дела.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Одредбом члана 322. став 1. Кривичног законика је прописано да ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње, казниће се затвором од три месеца до три године, док је ставом 3. тог члана прописано да ко дело из става 1. и 2. наведеног члана учини према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе, казниће се затвором од једне до осам година.

Полазећи од наведеног, по налажењу Врховног касационог суда, из изреке побијане првостепене пресуде јасно произилазе сва субјективна и објективна обележја бића кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, односно јасно произилази да је окривљени критичном приликом у стању урачунљивости, свестан свог дела, и да је оно забрањено, при чему је хтео његово извршење, силом спречио службена лица у вршењу послова јавне безбедности – дужности откривања кривичног дела, на начин ближе описан у изреци побијане првостепене пресуде. С тим у вези, по налажењу Врховног касационог суда, за постојање законских обележја кривичног дела из члана 322. став 3. у вези става 1. КЗ, довољно је, да је учинилац спречио овлашћена службена лица у предузимању сваке оне радње, која је предузета са циљем откривања кривичног дела, а није нужно да окривљени или пак неко друго лице буде и оглашено кривим за то дело. Стога су наводи захтева, да нису остварени елементи бића кривичног дела за које је окривљени побијаним правноснажним пресудама оглашен кривим од стране овог суда, оцењени као неосновани.

Из изнетих разлога, по оцени овог суда, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Поред тога, у захтеву се истиче и да је суд неосновано одбио све доказне предлоге одбране, којим наводима се, по налажењу овог суда, указује на повреду члана 395. ЗКП.

Такође, у захтеву се истиче и да је бранилац захтевао да га апелациони суд позове на седницу већа поводом одлучивања у жалби, а што другостепени суд није учинио. Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац указује на повреду члана 447. став 2. ЗКП.

Такође, у захтеву се наводи да су сведоци оштећени критичном приликом у свему поступали супротно позитивним прописима, да су зауставили окривљеног „хицима у ваздух“, да су му дршком пиштоља разбили прозор, да је након тога оштећени, који је једини имао пиштољ, пуцао у аутомобил окривљеног у правцу резервоара, десног крила и браника, где се и данас налази метак, чије вештачење је суд одбио да спроведе. Бранилац сматра да је у поступању сведока оштећених постојала ако не, незаконитост, онда грубо поступање, и да је то утицало да суд погрешно примени закон на штету окривљеног.

Изнетим наводима, по налажењу овог суда, бранилац окривљеног, оспорава оцену доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреде закона из члана 395. и 447. став 2. ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд, захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде, у односу на одбијајући део на основу члана 491. став 1. ЗКП, а у преосталом делу је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП захтев одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                       Председник већа-судија

Марина Радосављевић,с.р.                                                                                            Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић