Бранилац малолетног, сада пунолетног АА – адвокат Станислав Јоцковић поднео је захтев за заштиту законитости само против правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кжм1 бр.31/18 од 31.05.2018. године, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1.) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијано решење и предмет врати Апелационом суду у Новом Саду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца малолетног, сада пунолетног АА у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1.) до 3.) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим судом.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона, подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, бранилац малолетног, сада пунолетног АА, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, при чему само формално означава ову повреду, због које је подношење захтева дозвољено, међутим не конкретизује у чему се ова повреда састоји, док суштински, у образложењу захтева полемише са разлозима другостепеног суда у вези са чињеницама које су од значаја за избор васпитне мере према малолетнику, истицањем да другостепени суд приликом изрицања васпитне мере није ценио околност да је малолетни, сада пунолетни АА ванредно завршио средњу техничку школу, те да је погрешно закључио да га треба издвојити из досадашње средине, без постојања у том правцу релевантних доказа.

Како је, дакле, бранилац малолетног сада пунолетног АА у захтеву за заштиту законитости само формално означио повреду закона због које је подношење захтева дозвољено, а која је општег карактера (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) док у образложењу захтева суштински полемише са чињеницама које су определиле другостепену одлуку суда и које су од утицаја на избор васпитне мере у другостепеном поступку, а што не представља разлог због којег је окривљенима преко бранилаца дозвољено подношење овог ванредног правног лека у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, то је захтев за заштиту законитости браниоца малолетног, сада пунолетног АА, одбачен као недозвољен.

Са свега изложеног а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                                               Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                          Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић