Кзз 1076/2015

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1076/2015
17.12.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног М.М. и др, због кривичног дела изнуда из члана 214. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости пуномоћника трећег лица Н.М., адвоката С.Б., поднетом против решења Вишег суда у Новом Саду ПОИ 1/15 (К 68/15) од 08.06.2015. године, Вишег суда у Новом Саду Кв 680/15 од 14.07.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1322/15 од 17.09.2015. године, у седници већа одржаној дана 17.12.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен, захтев за заштиту законитости пуномоћника трећег лица Н.М., адвоката С.Б., поднет против решења Вишег суда у Новом Саду ПОИ 1/15 (К 68/15) од 08.06.2015. године, Вишег суда у Новом Саду Кв 680/15 од 14.07.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1322/15 од 17.09.2015. године

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Новом Саду ПОИ 1/15 (К 68/15) од 08.06.2015. године, усвојен је у целини захтев Вишег јавног тужиоца у Новом Саду ОИК 15/14 од 06.05.2015. године за привремено одузимање имовине, па је од трећег лица Н.М. одузета имовина у укупној вредности од 21.236.867,98 динара, која имовина је ближе означена у изреци решења, те је одређено да се наведена имовина поверава на управљање дирекцији за управљање одузетом имовином Министарства правде Републике Србије, које ће трајати најдуже док суд не одлучи о захтеву за трајно одузимање имовине.

Решењем Вишег суда у Новом Саду Кв 680/15 од 14.07.2015. године одбијени су као неосновани приговори пуномоћника трећег лица Н.М., изјављени против решења Вишег суда у Новом Саду ПОИ 1/15 (К 68/15) од 08.06.2015. године.

Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1322/15 од 17.09.2015. године делимично су уважене жалбе пуномоћника трећег лица Н.М., па је укинуто решење Вишег суда у Новом Саду Кв 680/15 од 14.07.2015. године у делу у којем су одбијени приговори пуномоћника трећег лица на решење Вишег суда у Новом Саду ПОИ 1/15 од 08.06.2015. године, а у односу на тачке ц,д,е и ф диспозитива тог решења, па је у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање, а побијано решење у неукинутом делу је остало неизмењено и жалбе пуномоћника трећег лица Н.М. су у преосталом делу одбијене као неосноване.

Против наведених решења, у односу на правноснажне делове тих решења, захтев за заштиту законитости је поднео пуномоћник трећег лица Н.М., адвокат С.Б. у смислу члана 485. став 4. ЗКП, а у вези члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП и члана 441. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијана решења у правноснажном делу и предмет врати на поновну одлуку првостепеном суду и наложи да се привремено одузимање имовоине проистекле из кривичног дела прекине до правноснажног окончања поступка.

Врховни касациони суд је на основу члана 486 став 1. ЗКП одржао седницу већа, у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, док је у ставу 3. истог члана предвиђено да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Дакле, из цитираних законских одредби јасно произилази да су овлашћена лица за подношење овог ванредног правог лека Републички јавни тужилац, бранилац и окривљени.

Имајући у виду наведено, те чињеницу да је у конкретном случају захтев за заштиту законитости поднео пуномоћник трећег лица Н.М., адвокат С.Б., на шта по закону није овлашћен, то је Врховни касациони суд нашао да је захтев за заштиту законитости недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483. ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар-саветник Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р. Јанко Лазаревић,с.р.

Преузмите документ у ПДФ формату