Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости, поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Петар Пауновић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи у целини побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или укине у целини побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду.

Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Петар Пауновић, захтев за заштиту законитости подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП истичући да је првостепени суд прекорачио оптужбу. Према наводима захтева, диспозитив оптужног предлога Основног јавног тужиоца у Алексинцу Кто 221/21 од 01.10.2021. године у чињеничном опису дела није садржао битно обележје кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога – да биље канабиса произведено из семенки садржи супстанцу тетрахидроканабинол (ТНС) у масеном уделу већем од 0,3%, па самим тим дело које је окривљеном стављено на терет није кривично дело. У таквој ситуацији првостепени суд је, по мишљењу браниоца, окривљеног морао да ослободи од оптужбе на основу члана 423. тачка 1) ЗКП, међутим, првостепени суд то није учинио већ је у изреку своје пресуде, без захтева јавног тужиоца, унео наведено битно обележје кривичног дела и тиме прекорачио оптужбу.

Врховни касациони суд изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Петра Пауновића, оцењује као неосноване, а како су исти неосновано истицани и у поступку по редовном правном леку, то Врховни касациони суд, прихватајући разлоге дате на страни 2, у ставу седмом образложења пресуде другостепеног суда, као довољне, аргументоване и јасне, на ове разлоге упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП. И према налажењу Врховног касационог суда, побијаним правноснажним пресудама није прекорачена оптужба, односно није повређен објективни идентитет оптужбе и пресуде на штету окривљеног АА. Ово имајући у виду, да је чињенични опис у изреци првостепене пресуде остао у границама чињеничног основа из оптужног предлога који је првостепени суд само ускладио са чињеничним стањем утврђеним током главног претреса.

У оптужном предлогу надлежног јавног тужиоца је јасно опредељен и описан објекат радње извршења предметног кривичног дела – супстанца које је намењена за производњу опојних дрога, наводима да је реч о 34 семенке биљке Cannabis из којих клијањем настају младе биљке варијетета Cannabis Indica, које садрже психоактивну супстанцу тетрахидроканабинол која је проглашена опојном дрогом Правилником о утврђивању списка психоактивних контролисаних супстанци („Службени гласник РС“, број 38/2019), па је суд, тиме што је у изреку пресуде унео речи „у масеном уделу већем од 0,3%“, само уподобио чињенични опис кривичног дела са чињеничним стањем утврђеним на основу доказа изведеног на главном претресу – биолошко- физичкохемијског вештачења судског вештака Бошка Болића од 20.09.2021. године.

Према томе, како је чињенични опис у изреци првостепене пресуде остао у границама чињеничног основа из оптужбе, односно у границама оних чињеница и околности на којима се оптужба заснива, а из којих произлазе законска обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 7. КЗ, то побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Петар Пауновић, захтев за заштиту законитости подноси и због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП коју образложе наводима да окривљени, осим семенки биљке Cannabis, није поседовао средства која би користио за производњу опојне дроге након евентуалног узгоја психоактивне конопље, као што су опрема за сушење и уситњавање биља, лампе, најлоне, вагицу за прецизно мерење и слично. У захтеву истиче да окривљени болује од тумора на мозгу и да је инвалид првог степена, и у контексту претходно изнетог, закључује да у конкретном случају нема доказа или околности које упућују на закључак да би окривљени након евентуалне садње и узгоја психоактивне конопље од ње производио опојну дрогу из ког разлога сматра да се у његовим радњама не стичу обележја кривичног дела за које је оглашен кривим, већ евентуално кривичног дела из члана 246. став 2. КЗ.

Из изнетих навода, по оцени Врховног касационог суда, произлази да бранилац окривљеног само формално означава повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, због које је подношење овог ванредног правног лека, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено окривљеном преко браниоца. Ово из разлога што бранилац окривљеног изнетим наводима полемише са чињеничним стањем утврђеним побијаним пресудама, изношењем своје оцене доказа и закључака о разлозима поседовања наведене супстанце, на који начин, по оцени овог суда, суштински указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно на повреду закона из члана 440. ЗКП. Међутим, како повреда закона из члана 440. ЗКП у смислу члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца, то се Врховни касациони суд у разматрање и оцену изнетих навода захтева, који по својој садржини представљају повреде наведеног члана, није упуштао.

Из свих изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Петра Пауновића, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић