Против ових пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног З.К., адвокат С.Ж., због повреде закона из члана 9. став 2. ЗКП-а („Службени лист СРЈ“, број 70/2001 ... „Службени гласник РС“, број 76/2010) и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 10. ЗКП-а са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев као основан и укине првостепену и другостепену пресуду а списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, након чега је одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП-а, о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног у смислу члана 488. став 2. ЗКП-а, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке. На седници већа је размотрио списе предмета, са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован.

Бранилац окривљеног З.К. у захтеву за заштиту законитости наводи да су побијане пресуде донете уз учињену битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 10. ЗКП-а (сада важећи члан 438. став 2. тачка 1. ЗКП- а) указујући да се исте заснивају на недозвољеном доказу - записнику о саслушању осумњиченог З.К. Ку 1583/13 од 23.05.2013. године сачињеном у Полицијској управи у Зрењанину, јер је осумњичени дао исказ на српском језику, а да претходно није поучен о праву да у поступку може употребљавати свој језик и да може да има преводиоца с`обзиром на то да је осумњиченом ... матерњи језик нити је у записнику забележена поука и изјава осумњиченог да се одриче тог права. На овај начин је, према наводима захтева повређена одредба члана 9. став 2. ЗКП-а, због чега наведени записник представља недозвољен доказ на коме се судска одлука не може заснивати.

Имајући у виду да је првостепена пресуда донета пре 01.10.2013. године, дакле, пре почетка примене новог Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, број 72 од 28.09.2011. године), Врховни касациони суд је у смислу члана 604. став 1. ЗКП-а испитао постојање истакнуте повреде одредбе кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 10. ЗКП-а („Службени гласник РС“, број 72 од 03.09.2009. године), која је била предмет оцене и у поступку по изјављеној жалби, налазећи да су изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног З.К. неосновани.

Наиме, из записника о саслушању осумњиченог у предкривичном поступку Ку 1583/13 од 23.05.2013. године сачињеном у Полицијској управи Зрењанин, произлази да је овај окривљени дао исказ у својству осумњиченог у присуству адвоката - браниоца по службеној дужности, да је поучен о својим правима у кривичном поступку и саслушан према одредбама ЗКП-а о саслушању окривљеног, који записник је окривљени потписао без икаквих примедби.

Надаље, окривљени приликом давања наведеног исказа није указао да не разуме српски језик и да му то није матерњи језик што је поткрепљено и исказом сведока М.М. који је у предкривичном поступку у својству браниоца присуствовао давању исказа осумњиченог и који се изјаснио да окривљени одлично говори српски језик, да ни по чему није могао да закључи да му то није матерњи језик нити му је то окривљени рекао, а да њему самом није познато који је матерњи језик окривљеног.

Поред тога, из списа предмета произлази да је окривљени приликом давања исказа код истражног судије дајући своје личне податке изнео да је по народности М. и да је на том записнику констатовано да је окривљени поучен у смислу члана 9. ЗКП-а којом приликом се изјаснио да добро влада српским језиком и да му тумач није потребан, те је и донето решење којим је утврђено да је „српски језик“ језик поступка. По налажењу Врховног касационог суда, на овај начин је наведени записник Ку 1583/13 конвалидиран, без обзира на формални пропуст органа поступка, јер осумњичени није поучен о праву на употребу свог језика од стране радника полиције, па се по налажењу овог суда, наведени исказ окривљеног оцењује као доказ прибављен на законит начин, у складу са одредбом члана 226. став 9. ЗКП-а и на истом се може заснивати судска одлука, а супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног оцењују се неоснованим.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је поступајући на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и применом члана 491. став 1. ЗКП-а, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                          Председник већа-судија,

Весна Веселиновић, с.р.                                                                      Јанко Лазаревић, с.р.