.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1086/2017
07.11.2017. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић, Бате Цветковића и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Олгицом Козлов, записничарем, у кривичном предмету против осумњиченог АА и др, због кривичног дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости оштећеног ББ, поднетом против правноснажних решења Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици Кт 99/16 од 22.12.2016. године и Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду Ктпо 12/17 од 25.01.2017. године, у седници већа одржаној 07.11.2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости оштећеног ББ, поднет против правноснажних решења Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици Кт 99/16 од 22.12.2016. године и Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду Ктпо 12/17 од 25.01.2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици Кт 99/16 од 22.12.2016. године одбачена је кривична пријава оштећеног ББ поднета против осумњиченог АА - заменика јавног тужиоца у Основном јавном тужилаштву у ... и осумњичене ВВ заменика јавног тужиоца у Вишем јавном тужилаштву у ..., због кривичног дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. Кривичног законика, јер не постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности.
Решењем Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду Ктпо 12/17 од 25.01.2017. године одбијен је, као неоснован, приговор оштећеног ББ поднет Вишем јавном тужиоцу у Сремској Митровици 13.01.2017. године на решење Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици Кт 99/16 од 22.12.2016. године.
Оштећени ББ поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних решења уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев и побијана решења прогласи незаконитим и поништи их.
Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у овом Законику.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а чланом 483. став 3. ЗКП предвиђено је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Из наведених законских одредби, јасно произлази да оштећени није овлашћен да поднесе овај ванредни правни лек - захтев за заштиту законитости. Такође, Врховни касациони суд је имао у виду да је оштећени ББ поднео захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних решења Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици Кт 99/16 од 22.12.2016. године и Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду Ктпо 12/17 од 25.01.2017. године, која се односе на осумњичене АА и ВВ (док је у поднетом захтеву као осумњичено лице означен ГГ). Код напред наведеног, Врховни касациони суд је нашао да је поднети захтев за заштиту законитости оштећеног ББ, недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је поступајући на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, донео одлуку као у изреци решења.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Олгица Козлов, с.р. Зоран Таталовић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
