Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче да ни један од законом предвиђених облика извршења кривичног дела незаконит лов из члана 276. став 4. КЗ не садржи као радњу извршења „одстрел дивљачи“ и то није објективни услов инкриминације овог кривичног дела, већ само активност лова ради одстрела, па је самим тим погрешно окривљеном стављено на терет да је извршио одстрел јелена као објектини услов инкриминације, те да је требало применити одредбе члана 276. став 2. и 3. КЗ, на који начин се указује и на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Исти наводи били су истакнути у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Зорана Чанковића и били су предмет разматрања Вишег суда у Панчеву који је поступао по жалби браниоца окривљеног изјављеној против пресуде Основног суда у Вршцу К 82/2022 од 22.02.2023. године. Виши суд у Панчеву је ове наводе оценио неоснованим и о томе на страни 3, ставу другом пресуде Кж1 96/2023 од 06.06.2023. године изнео разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

Прихватајући разлоге другостепеног суда да се у радњама окривљеног стичу сва битна обележја кривичног дела незаконит лов из члана 276. став 4. КЗ, за које кривично дело је окривљени оглашен кривим и осуђен правноснажном пресудом и да је у изреци пресуде јасно наведено „..свестан да лови без посебне дозволе за одређену врсту дивљачи за чији лов је потребна таква дозвола..“ Врховни суд оцењује као неосноване и наводе браниоца да се у радања окривљеног стичу обележја кривичног дела незаконит лов из члана 276. став 2. и 3. КЗ и самим тим указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама нису учињене повреде закона на које се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Зорана Чанковића, Врховни суд је, на основу члана 491. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић