Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1100/2023
19.10.2023. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Биљане Синановић, председника већа, Светлане Томић Јокић, Бојане Пауновић, Милене Рашић и Александра Степановића, чланова већа, са саветником Андреом Јаковљевић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Радована Грујића и др., због кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1) у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Радована Грујића, адвоката Бошка Таланчевски, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К 1147/2020 од 29.11.2022. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 211/23 од 05.07.2023. године, у седници већа одржаној дана 19.10.2023. године, једногласно је донео:
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Радована Грујића, адвоката Бошка Таланчевски, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К 1147/2020 од 29.11.2022. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 211/23 од 05.07.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду К 1147/2020 од 29.11.2022. године окривљени Радован Грујић, Павле Маринков и АА оглашени су кривим због кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1) у вези члана 33. Кривичног законика па су окривљени Радован Грујић и Павле Маринков осуђени на казне затвора у трајању од по 4 (четири) године и 7 (седам) месеци, у које им се урачунава време проведено у притвору, док је окривљени АА осуђен на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, коју ће издржавати у просторијама у којима станује без примене електронског надзора, у коју му се урачунава време проведено на задржавању и одређено је да ће суд, уколико окривљени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова, самовољно напусти просторије у којима станује, одредити да остататак казне затвора издржи у Заводу за извршење кривичних санкција.
Истом пресудом окривљени су обавезани да плате судски паушал у износу од по 5.000,00 динара, као и трошкове кривичног поступка, чија ће висина бити опредељена посебним решењем, под претњом принудног извршења, те да солидарно, оштећеном привредном друштву „АТМ Лазић“ ДОО из ..., накнаде трошкове кривичног поступка на име награде и нужних издатака пуномоћника оштећеног, чија ће висина бити опредељена посебним решењем, под претњом принудног извршења.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 211/23 од 05.07.2023. године одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљених и првостепена пресуда је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Радослава Грујића, адвокат Бошко Таланчевски, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 55а Кривичног законика, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и преиначни правноснажне пресуде у делу одлуке о казни на тај начин што ће окривљеном изрећи казну затвора у краћем трајању.
Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Радослава Грујића, је неоснован.
Бранилац окривљеног Радослава Грујића у захтеву за заштиту законитости истиче да је суд погрешно применио одредбу члана 55а Кривичног законика, јер је приликом одлучивања о примени наведене одредбе ценио да је окривљени у време извршења кривичног дела био осуђиван пресудом Вишег суда у Новом Саду К 46/13 на казну затвора у трајању од 3 године и 2 месеца и пресудом Вишег суда у Новом Саду К 184/14 на казну затвора од 1 године, иако су наведене пресуде преиначене пресудом Вишег суда у Новом Саду Кв 630/15 од 26.05.2015. године и окривљеном изречена јединствена казна затвора у трајању од 4 године и 1 месеца, по којој пресуди је окривљени и отпуштен са издржавања казне затвора, због чега, према ставу браниоца, казне затвора изречене по наведеним пресудама нису могле бити посматране као самосталне казне, јер оне као такве више не постоје.
Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима указује да је побијаном правноснажном пресудом одлуком о кривичној санкцији учињена повреда закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 55а Кривичног законика, Врховни суд оцењује као неосноване.
Ово стога што је ову повреду закона на идентичан начин, бранилац окривљеног истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, па како је Апелациони суд у Новом Саду, као другостепени, у својој одлуци Кж1 211/23 од 05.07.2023. године, оценио ове жалбене наводе неоснованим и о томе је на страни 4. став седам и осам и страни 5. у првом ставу, изнео довољне и јасне разлоге, налазећи да правноснажност пресуде којом је извршено спајање казни затвора, не поништава чињеницу да је окривљени два пута правноснажно осуђен на казне затвора од најмање једне године, које Врховни суд у свему прихвата као правилне, то на ове разлоге у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, упућује.
Овакав став заузео је и Врховни касациони суд на седници Кривичног одељења од 22.03.2021. године, закључујући да се лице коме су раније осуде обухваћене јединственом казном затвора, сматра као лице које је више пута осуђивано у примени законске одредбе из члана 55а Кривичног законика.
Како побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, Врховни суд је захтев браниоца окривљеног Радослава Грујића, оценио неоснованим.
Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Андреа Јаковљевић,с.р. Биљана Синановић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић