Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици 1Кж1 бр. 112/15 од 20.05.2015. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљених Д.С. и П.Р., а првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажних пресуда Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији К бр. 3/13 од 06.03.2015. године и Вишег суда у Сремској Митровици 1Кж1 бр. 112/15 од 20.05.2015. године, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених Д.С. и П.Р., адв. Н.Ј., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, повреде члана 244, члана 246. и члана 248. став 1. у вези са чланом 427. став 5. ЗКП, повреде члана 445, члана 447. и члана 448. ЗКП, члана 455. став 3. и члана 460. став 1. ЗКП, члана 16. ЗКП и повреде члана 36. став 2. Устава Републике Србије, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине обе пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или пак да укине само другостепену пресуду и предмет врати том суду на поновно одлучивање или да исту преиначи тако што ће усвојити захтев и укинути првостепену пресуду.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. и члана 487. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених Д.С. и П.Р., је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП, прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношење захтева (члан 483. ЗКП), па између осталих у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП као разлог је предвиђена повреда закона.

Чланом 485. став 4. истог законика прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно побројаних повреда тог законика учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Право окривљеног на подношење захтева због повреде закона је по ставу Врховног касационог суда сходно наведеној законској одредби, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Према томе, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због повреде тог законика: члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП; учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

У захтеву за заштиту законитости бранилац окривљених Д.С. и П.Р. као разлог подношења захтева истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП и то конкретно повреде одредби члана 244, члана 246, члана 248. став 1. у вези са чланом 427. став 5, члана 445, члана 447, члана 448, члана 460. став 1. и члана 16. Законика о кривичном поступку, а које повреде сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП, не представљају дозвољене разлоге због којих окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, због чега је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљених у том делу оценио као недозвољен.

Бранилац окривљених Д.С. и П.Р. надаље као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче и повреду одредбе члана 36. став 2. Устава Републике Србије.

Када се захтев за заштиту законитости подноси због повреде или ускраћивања људских права и слобода (члан 485. став 1. тачка 3) ЗКП), која су зајемчена Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, та повреда мора бити утврђена одлуком Уставног суда Србије или Европског суда за људска права и сходно одредби члана 484. ЗКП таква одлука мора бити достављена уз захтев.

Како бранилац окривљених уз захтев за заштиту законитости није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то по налажењу Врховног касационог суда захтев за заштиту законитости, којим се првостепена и другостепена пресуда побија из разлога прописаних чланом 485. став 1. тачка 3) ЗКП, нема прописан садржај (члан 484. ЗКП), те је као такав у смислу члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП, и у том делу одбачен као недозвољен.

Из изнетих разлога а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, Врховни касацони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                   Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                   Невенка Важић, с.р.