На основу одредбе члана 261. и 264. ЗКП окривљени АА обавезан је да плати трошкове кривичног поступка о чијој висини ће суд одлучити посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 847/17 од 07.09.2017. године, усвојена је жалба Вишег јавног тужиоца у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљеног ББ и преиначена пресуда Вишег суда у Београду 2К 895/11 од 17.03.2017. године само у делу одлуке о кривичној санкцији тако што је Апелациони суд у Београду окривљеног ББ због кривичног дела крађа оружја и дела борбеног средства из члана 414. став 2. у вези става 1. КЗ осудио на казну затвора у трајању од осам месеци и одредио да се ова казна има извршити тако што ће окривљени исту издржавати у просторијама у којима станује уз примену мере електронског надзора, и које не сме напуштати осим у случајевима прописаним законом, који уређује извршење кривичних санкција, а уколико окривљени, једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању од шест часова, самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у Заводу за извршење казне затвора, а у изречену казну урачунава се и време проведено у притвору од 29.03.2007. до 29.05.2007. године, док је жалба Вишег јавног тужиоца у преосталом делу као и жалбе бранилаца окривљених АА, адв. Душка Никодијевића и окр. ББ, адв. Слободана Сврзића, одбијене као неосноване а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног АА, адв. Душко Никодијевић, поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине пресуду Апелационог суда у Београду у смислу навода захтева.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Душка Никодијевића, је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП може преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Бранилац окривљеног АА, адв. Душко Никодијевић, у захтеву за заштиту законитости као разлог подношења захтева означава погрешну примену материјалног права, али не опредељује у чему се ова повреда материјалноправне природе састоји, већ у образложењу захтева истиче да првостепени и другостепени суд, нису током поступка утврдили да предмети извршења кривичног дела су власништво Војске Србије, да су та средства предата Војсци Србије, али да то није никакав доказ о њиховом власништву, те према наводима захтева Војска Србије није имала у власништву средства која су предмет оптужбе, из чега произилази да се захтевом оспорава утврђено чињенично стање у правноснажним одлукама и указује на погрешну оцену доказа, што не представља разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеног и његовог браниоца.

Такође, захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује се и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, а која повреда не представља у смислу члана 485. став 4. ЗКП дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеног и његовог браниоца.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев браниоца окривљеног АА, адв. Душка Никодијевића, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                           Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                    Веско Крстајић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић