Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног Ненада Павловића, адвокат Милева Вуковић је благовремено поднела захтев захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати на поновно суђење првостепеном суду или их преиначи.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП, одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је изреком побијане првостепене пресуде окривљени оглашен кривим што је „ради продаје држао опојну дрогу марихуану“, иако према наводима захтева, нема ниједног доказа који указује да је окривљени означену опојну дрогу марихуану држао ради продаје. У вези тога, бранилац износи сопствену анализу и оцену изведених доказа, другачију од оне коју су нижестепени судови дали у побијаним пресудама, закључујући да је окривљеном „дрога намештена“, да он са тим нема везе, те да поступање окривљеног критичном приликом не садржи обележја кривичног дела за која је осуђен, јер исти према ставу браниоца, није поседовао марихуану, нити је имао државину над њом, да би се могло тврдити да је у вези наведене опојне дроге, имао неку намеру.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног оспорава оцену изведених доказа од стране нижестепених судова и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека од стране окривљеног и његовог браниоца због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажним пресудама, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује и да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, тј. да није у потпуности решен предмет оптужбе, али како у образложењу захтева не наводи ни један разлог због којег сматра да је побијаним пресудама учињена наведена повреда закона, а имајући притом у виду да Врховни касациони суд правноснажну одлуку и поступак који је претходио њеном доношењу испитује у оквиру разлога, дела и правца побијања који су истакнути у захтеву, у смислу члана 489. став 1. ЗКП, то је овај суд нашао да захтев браниоца окривљеног у овом делу нема прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП, који прописује да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.).

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио као недозвољен, а на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио, јер нема законом прописани садржај.

Записничар-саветник                                                                                                                                 Председник већа-судија

Марина Радосављевић,с.р.                                                                                                                     Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић