Против наведених правноснажних решења, Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Ктз бр.1123/15 од 21.12.2015. године, због повреде закона из члана 441. став 4. у вези са чланом 262. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости као основан и укине правноснажна решења, а предмет врати Вишем суду у Врању на поновно одлучивање.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а, доставио браниоцу окривљеног И.В. – адвокату С.Н., Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сходно одредби члана 488. став 2. ЗКП, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке и на седници већа, на којој је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Према стању у списима предмета, пресудом Вишег суда у Врању К бр.78/10 од 16.05.2014. године, окривљени И.В. ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333. став 2. у вези става 1. КЗ. Ова пресуда потврђена је пресудом Апелационог суда у Нишу 11Кж 1 бр.941/14 од 05.11.2014. године.

Бранилац окривљеног И.В., адвокат С.Н., поднео је дана 29.01.2015. године Вишем суду у Врању захтев за одлучивање о трошковима кривичног поступка које је окривљени имао на име ангажовања браниоца у току поступка који је вођен пред Вишим судом у Врању у предмету К бр.78/10 у укупном износу од 793.750,00 динара.

Наведени захтев браниоца окривљеног је решењем Вишег суда у Врању К бр.78/10 од 26.02.2015. године одбијен као неоснован. У образложењу је наведено да у складу са чланом 262. ЗКП, захтев за накнаду трошкова поступка мора бити поднет од стране овлашћених лица само до окончања главног претреса, док се накнадно, у року од једне године од дана правноснажности пресуде, могу достављати само подаци о висини трошкова који су тражени, из чега произилази да се захтев за накнаду трошкова не може поставити након завршетка главног претреса, па како окривљени и бранилац до завршетка главног претреса дана 16.05.2014. године у завршној речи нису истакли захтев за наплату трошкова, нити су определили висину истог, то је по оцени Вишег суда у Врању у конкретном случају захтев неоснован.

Одлучујући о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења, другостепено веће Вишег суда у Врању је својим решењем 3Кв бр.40/15 од 12.03.2015. године исту одбило као неосновану, уз потпуно прихватање разлога и ставова из првостепеног решења.

Међутим, разлози и ставови наведени у побијаним решењима Вишег суда у Врању, не могу се прихватити као правилни.

Овом законском одредбом (члан 262. став 2. ЗКП), нити било којом другом одредбом кривично-процесног закона, нити другим прописом којим се уређује накнада трошкова у кривичном поступку (Правилник о накнади трошкова у судским поступцима „Службени гласник РС“ бр. 57/03) није прописана, обавеза браниоца да захтев за накнаду трошкова одбране постави до завршетка главног претреса, већ је одредбом члана 262. став 2. ЗКП прописано да се подаци о висини трошкова из захтева за њихову накнаду могу поднети најкасније у року од једне године од дана правоснажности пресуде или решења из става 1. тог члана.

Имајући наведено у виду, као и чињеницу која произилази из списа предмета - да је у конкретном случају специфицирани захтев браниоца окривљеног за накнаду трошкова поступка стављен у оквиру рока прописаног одредбом члана 262. став 2. ЗКП, с правом се у захтеву за заштиту законитости истиче да је тај захтев подобан основ за доношење посебног решења о висини трошкова поступка, за које је правноснажном ослобађајућом пресудом одређено да падају на терет буџетских средстава.

Како је побијаним правоснажним решењима повређен закон на штету окривљеног, Врховни касациони суд је уважењем захтева за заштиту законитости побијана решења укинуо и предмет вратио Вишем суду у Врању да, имајући у виду примедбе изнете у овој пресуди, донесе нову, правилну и закониту одлуку.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, у вези са чланом 492. став 1. тачка 1. ЗКП-а Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                     Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                Невенка Важић, с.р.