Врховни касациони суд је у смислу члана 488. став 1. ЗКП, након достављања примерка захтева за заштиту законитости поднетог од стране Републичког јавног тужиоца пуномоћнику правних следбеника окривљеног сада пок. М.Ц., С.Ц. и мал. А.Ц., адв. З.Ђ., одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и пуномоћника правних следбеника адв. З.Ђ., налазећи да није неопходно њихово присуство седници већа и да није од значаја за доношење одлуке, на којој је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев поднет, па је по оцени навода и предлога у захтеву Републичког јавног тужиоца Ктз бр. 1099/16 од 12.10.2016. године, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Правноснажним решењем Вишег суда у Лесковцу К бр. 14/16 од 09.03.2016. године одбијен је као неоснован захтев за накнаду трошкова кривичног поступка правних следбеника окривљеног сада пок. М.Ц., С.Ц. супруге и мал. А.Ц., кћерке окривљеног сада покојног М.Ц. од 08.03.2016. године, јер у конкретном случају до обуставе кривичног поступка по оцени суда није дошло из разлога прописаних одредбом члана 338. ЗКП, већ услед смрти окривљеног (члан 20. ЗКП) у ком случају ни окривљени ни његови наследници немају право на накнаду трошкова кривичног поступка.

Овакав закључак изнет у правноснажним решењима Вишег суда у Лесковцу К бр. 14/16 од 09.03.2016. године а које је потврђено решењем тога суда Кв бр. 37/16 од 09.05.2016. године, по оцени Врховни касациони суд не може прихватити као основан а из следећих разлога:

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3) као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Чланом 20. Законика о кривичном поступку прописано је да ако се у току кривичног поступка утврди да је окривљени умро, орган поступка ће решењем обуставити поступак.

Дакле, одредба члана 265. став 1. ЗКП не прави разлику у погледу обавезе накнаде трошкова кривичног поступка на терет буџетских средстава с`обзиром на разлог обуставе кривичног поступка, због чега се наведена законска одредба односи и на случај обуставе кривичног поступка услед смрти окривљеног.

Како су наследници окривљеног М.Ц. - супруга С.Ц. и кћи - мал. А.Ц. у законском року поднеле захтев за накнаду трошкова кривичног поступка то је суд био у обавези да о истом захтеву одлучи у смислу одредбе члана 265. став 1. ЗКП.

Ово с`тога што наследници окривљеног према којем је кривични поступак обустављен због смрти, имају право да потражују накнаду трошкова тог кривичног поступка у односу на сва плаћања које је окривљени извршио током истог, а све у смислу члана 265. став 1. у вези члана 261. став 2. тачка 1)-6) ЗКП и члана 3. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима, јер би та средства, да није било кривичног поступка, ушла у оставинску масу и била предмет наслеђивања.

Поступајући на описани начин, првостепени суд је учинио повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези са чланом 265. став 1. у вези члана 20. ЗКП, па је Врховни касациони суд из изнетих разлога усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца као основан, укинуо оба нижестепена решења и предмет вратио Вишем суду у Лесковцу на поновно одлучивање.

У поновном поступку суд ће имати у виду примедбе изнете у овој пресуди након чега ће донети нову правилну и закониту одлуку.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                          Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                         Невенка Важић, с.р.