Кзз 118/2014

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 118/2014
27.02.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Предрага Глигоријевића, Веска Крстајића, Биљане Синановић и Нате Месаровић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом као записничарем, у кривичном предмету окривљенoг Б.С., због кривичног дела трговине људима из члана 388. став 6. у вези става 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног – адвоката Т.Л., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К бр.4/11 од 15.08.2011. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.13/12 од 25.06.2012. године, у седници већа одржаној дана 27. фебруара 2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.С. – адвоката Т.Л., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К бр.4/11 од 15.08.2011. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.13/12 од 25.06.2012. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару К бр.4/11 од 15.08.2011. године, окривљени Б.С. оглашен је кривим због извршења кривичног дела трговине људима из члана 388. став 6. у вези става 3. у вези става 1. Кривичног законика, за које дело је применом одредаба чланова 56. и 57. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од пет година. У ову казну, окривљеном је на основу члана 63. КЗ, урачунато време проведено у притвору од 19.03.2009. године па надаље.

Истом пресудом, окривљени Б.С. је на основу члана 355. тачка 2. ЗКП, ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело омогућавања уживања опојних дрога из члана 247. став 2. у вези става 1. КЗ.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.13/12 од 25.06.2012. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару, бранилаца осталих окривљених, те окривљеног Б.С., његових родитеља и супруге, а пресуда Вишег суда у Новом Пазару К бр.4/11 од 15.08.2011. године, потврђена.

Против напред наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Б.С. – адвокат Т.Л., због повреде кривичног закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) и повреде људских права и слобода зајемчених Уставом Србије и Европском конвенцијом о заштити људских права, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, те захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев је неблаговремен.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 и 121/2012) који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако није поднет у року из члана 485. ст. 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. истог Законика о кривичном поступку, прописано је да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1 и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 и 121/2012).

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да је окривљени Б.С., према доставници којa се налази у списима предмета, пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.13/12 од 25.06.2012. године, примио дана 18.10.2012. године, те да је његов бранилац – адвокат Т.Л. захтев за заштиту законитости поднео препоручено, преко поште, дана 30.10.2013. године, дакле након протека рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 и 121/2012), то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбацио као неблаговремен.

Са свега изложеног, а на основу одредаба чланa 487. став 1. тачка 1. ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11 и 121/2012), донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                            Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                       Невенка Важић, с.р.