Против наведених правноснажних решења, бранилац окривљеног АА, адвокат Урош Андрејић, поднео је захтев за заштиту због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, преиначи побијана решења тако што ће окривљеном АА, осим већ досуђеног, досудити додатни износ на име трошкова у износу ближе означеном у предлогу захтева.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета заједно са правноснажним решењима против којих је захтев поднет, те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Основано се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер браниоцу окривљеног АА, адвокату Урошу Андрејићу, нису признати трошкови кривичног поступка на име обављеног поверљивог разговора браниоца са окривљеним у Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Наиме, према стању у списима предмета према окривљеном АА од стране МУП РС, ПС Вождовац, донето је решење о задржавању Ку 6455/19, Кт 449/19 од 23.05.2019. године и одређено да се задржавање именованом има рачунати од 23.05.2019. године од 09,00 сати када је ухапшен, односно када се одазвао на позив. Надаље, из списа предмета произилази да је бранилац окривљеног дана 30.03.2022. године органу поступка, односно Вишем јавном тужилаштву у Београду доставио трошковник у коме поред осталог опредељује и захтев за исплату трошкова на име обављања поверљивог разговора браниоца са окривљеним у ВЈТ у Београду дана 24.05.2019. године у износу од 24.000,00 динара, при чему захтев браниоца за исплату трошкова кривичног поступка у наведеном износу у овом делу није усвојен, јер према ставу, а датом у образложењу решења ВЈТ у Београду Кто 49/2020 од 01.04.2022. године поверљив разговор са окривљеним не представља посебну радњу о којој се сачињава записник, већ је наведена радња обухваћена радњом заступања окривљеног приликом саслушања у просторијама Вишег јавног тужилаштва у Београду, за коју радњу су трошкови признати, а које разлоге као правилне прихвата у свему и ванрасправно веће Вишег суда у Београду доношењем решења Кв 1477/22 од 25.08.2022. године у поступку одлучивања по жалби на првостепено решење.

Међутим, поступајући на описани начин, побијаним решењима учињена је повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, а како се то основано истиче у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

У члану 69. став 1. тачка 2) ЗКП, прописано је да ухапшени пре него што буде саслушан, има са браниоцем поверљив разговор који се надзире само гледањем, а не и слушањем. С обзиром да је наведеном одредбом закона изричито прописано право ухапшеног на поверљив разговор пре првог саслушања, то овај поверљив разговор има другачији карактер у односу на касније поверљиве разговоре током поступка. Поред тога, поверљив разговор пре првог саслушања има посебан значај и због чињенице што се у том саслушању окривљени по правилу први пут изјашњава о оптужби, што је од посебног значаја у домену поштовања његових људских права, те стога ова одредба изричито предвиђа право на поверљив разговор, а одредба Тарифног броја 6 Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката прописује да адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1 за сваки обављени разговор са окривљени који је лишен слободе или се налази у притвору, тако да се у конкретном случају признаје накнада по овом основу, при чему на остале поверљиве разговоре након тога бранилац не би имао право на трошкове, а што овде није случај, јер се ради о окривљеном који је био лишен слободе и у питању је први поверљив разговор обављен са окривљеним пре првог саслушања.

Како је, дакле, побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона на штету окривљеног, у делу који се односи на признавање трошкова кривичног поступка на име обављеног поверљивог разговора са окривљеним, пре првог саслушања, то је Врховни касациони суд усвајањем захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног укинуо побијана решења и предмет вратио Вишем јавном тужилаштву у Београду на поновно одлучивање, које ће у поновном поступку имати у виду примедбе изнете у овој пресуди, те донети правилну и закониту одлуку.

Са свега изложеног, Врховни касациони суд је применом члана 491. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа – судија

Звездана Говедарица Царић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић