Решењем Вишег суда у Сомбору Кв 116/24 од 06.06.2024. године, у ставу првом, одбијена је, као неоснована жалба браниоца окривљеног ББ изјављена против решења Вишег суда у Сомбору Кж1 65/24 од 27.05.2024. године, а у ставу другом одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА изјављена против решења Вишег суда у Сомбору Кж1 65/24 од 27.05.2024. године.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених АА и ББ, адвокат Нестор Аврамов, без навођења законског основа, а из образложења захтева произилази да је исти поднет због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд на седницу већа позове браниоца окривљених, поднети захтев усвоји и побијана решења преиначи, тако што ће браниоцу окривљених признати накнаду на име два одсуства из адвокатске канцеларије, награду на име састава жалбе на првостепено решење, као и награду на име састава захтева за заштиту законитости.

Врховни суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода у захтеву нашао:

Основано бранилац окривљених у поднетом захтеву за заштиту законитости указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер је суд одлуком о трошковима кривичног поступка повредио закон, тако што није прихватио део захтева за накнаду трошкова кривичног поступка на име два одсуства из адвокатске канцеларије 13.02.2023. године и 22.04.2024. године и награду на име састава жалбе на првостепено решење.

Из образложења првостепеног и другостепеног решења у односу на које је поднет захтев за заштиту законитости произилази да браниоцу окривљених АА и ББ нису досуђени тражени износи од 22.500,00 динара за одсуство из канцеларије на дан 13.02.2023. године и 22.04.2024. године, јер му је досуђено присуство на седницама жалбеног већа за те дане, па се истовремено не може досудити и присуство на седници већа и одсуство из канцеларије, а из другостепеног решења произилази да браниоцу окривљених АА и ББ није досуђена нагрда на име састава жабе на првостепено решење, иако је у жалби од 04.06.2024. године, адвокат Нестор Аврамов поднео захтев за накнаду трошкова на име награде за састав жалбе.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је, поред осталог, да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је у ставу 2. истог члана 261. ЗКП наведено шта трошкови кривичног поступка обухватају, па се у тачки 7) прописије да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца.

Чланом 9. став 1. тачка 5. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката, прописано је да за обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, адвокату припада накнада за превоз, накнада за смештај, накнада за одсуствовање из адвокатске канцеларије и дневнице, и то: за одуство из канцеларије у висини од 100 поена за сваки започети сат, а највише десет сати дневно.

Тарифним бројем 5. тачка 7. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката прописано је да адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање жалбе против решења о трошковима поступка.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, као и чињеницу да браниоцу окривљених АА и ББ, адвокату Нестору Аврамову нису признате накнаде на име одсуствовања из адвокатске канцеларије дана 13.02.2023. године и 22.04.2023. године, као и да му није призната награда за састављање жалбе против првостепеног решења о трошковима кривичног поступка, иако је бранилац у жалби тражио накнаду трошкова на име награде за састав жалбе, решења нижестепених судова којима наведени трошкови нису признати и досуђени окривљенима донета су уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, а како се то основано у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених указује.

Због учињене повреде закона, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ усвојио, укинуо првостепено и другостепено решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање, да би се у поновном поступку у складу са примедбама изнетим у овој пресуди донела правилна, јасна и на закону заснована одлука.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                               Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                         Гордана Којић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Миланка Ранковић