Кзз 1232/2021 изузеће; недозвољен доказ

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1232/2021
30.11.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Невенке Важић и Дубравке Дамјановић, чланова већа, са саветником Маријом Рибарић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Гордане Јездић, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Јагодини 1К. бр. 196/19 од 20.05.2021. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-589/21 од 10.09.2021. године, у седници већа одржаној дана 30.11.2021. године, једногласно донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Гордане Јездић, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Јагодини 1К. бр. 196/19 од 20.05.2021. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-589/21 од 10.09.2021. године у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) Законика о кривичном поступку и члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док се у преосталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ОДБАЦУЈЕ, као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Јагодини 1К. бр. 196/19 од 20.05.2021. године окривљени АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. Кривичног законика у вези кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика за шта је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и истовремено одређено да ће се казна извршити тако што ће је окривљени издржавати у просторијама у којима станује, без примене електронског надзора, на тај начин што окривљени не сме напуштати просторије у којима станује осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција и у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 25.06.2019. године до 03.07.2019. године. Уколико окривљени једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне издржи у заводу за извршење казне затвора. Истом пресудом према окривљеном изречена је мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 6 месеци, која се рачуна од правноснажности пресуде, с тим што се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере. Ставом другим исте пресуде, окривљени је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из члана 296. став 3. у вези става 1. Кривичног законика и одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет окривљеног, а након прибављања података, о висини трошкова одлучиће суд посебним решењем. Правни следбеник пок. ББ, оштећени ВВ упућује се на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-589/21 од 10.09.2021. године, ставом I одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Јагодини и браниоца окривљеног АА и пресуда Основног суда у Јагодини 1К. бр. 196/19 од 20.05.2021. године у осуђујућем делу става један изреке је потврђена, док је другим ставом усвојена жалба Основног јавног тужиоца у Јагодини и пресуда Основног суда у Јагодини 1К. бр. 196/19 од 20.05.2021. године је укинута у ослобађајућем делу, у ставу два изреке, и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног, адвокат Гордана Јездић, због повреде закона из члана 74., члана 438. став 1. тачка 4) и члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев, те је након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 4) Законика о кривичном поступку и члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док је у преосталом делу недозвољен.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног је указао да је побијаним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, а која се огледа у чињеници да је на главном претресу учествовао судија који се морао изузети. Наиме, бранилац је навео да је судија, као судија појединац, учествовао на главном претресу и донео првостепену пресуду иако је сходно члану 37. став 1. тачка 4) ЗКП морао бити изузет, јер је у истом поступку поступао као судија за претходни поступак.

Из списа предмета произилази да је решењем Основног суда у Јагодини 1К. бр. 196/19 од 27.06.2019. године према окривљеном АА одређен притвор који ће се рачунати почев од 25.06.2019. године када је окривљени лишен слободе. Наведено решење донео је судија Предраг Ставрић по поднетом предлогу Основног јавног тужиоца у Јагодини за одређивање притвора КТ. бр. 335/19 од 26.06.2019. године, јер је на основу приложене документације суд нашао да постоји основана сумња да је окривљени АА извршио кривично дело из члана 297. став 4. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ и члана 296. став 3. у вези става 1. КЗ.

Бранилац је указао да је поступањем судије појединца приликом доношења првостепене пресуде учињена повреда из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП јер је сходно члану 37. став 1. тачка 4) ЗКП, морао бити изузет с обзиром да је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП прописано да је ће судија бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету, ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или је одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано.

У конкретном случају, по предлогу Основног јавног тужиоца у Јагодини судија појединац донео је решење о одређивању притвора поступајући у складу са одредбом члана 498. став 1. ЗКП, сходно коме притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело, ако постоји неки од разлога из члана 211. став 1. тач. 1) до 3) овог законика. Самим тим, судија који је одредио притвор окривљеном није био судија за претходни поступак, како се неосновано поднетим захтевом указује већ судија појединац, који осим доношења спорног решења на шта је био овлашћен у складу са одредбом члана 498. став 1. ЗКП није предузимао никакве друге радње у овом поступку, те су оцењени као неосновани супротни наводи да је у конкретном случају судија морао бити изузет приликом доношења првостепене пресуде.

Даље у поднетом захтеву за заштиту законитости, бранилац указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и као недозвољен доказ на коме се заснива пресуда означава записник о увиђају саобраћајне незгоде, која исправа по наводима браниоца, иако је насловљена као записник о увиђају, по својој садржини фактички представља службену белешку у коју су органи унутрашњих послова уносили податке које су прикупили у складу са својим овлашћењима у смислу одредбе члана 286. ЗКП, а супротно обавези из члана 232. ЗКП, сходно којој се записник саставља истовремено са предузимањем радње. Иако закон прописује да се записник о увиђају места предузима на месту кривичног дела или на другом месту на коме се налази предмет или трагови кривичног дела и да садржи само податке о нађеном стању ствари, времену предузимања те радње, као и ко је обавио ту радњу, овај записник садржи податке о радњама овлашћених лица предузетим 14 часова након времена када је дело које се окривљеном ставља на терет извршено самим тим оваква исправа је службена белешка полиције о радњама обављеним у складу са чланом 286. ЗКП, те се иста не може користити као доказ у поступку.

Врховни касациони суд налази да је записник о увиђају сачињен у складу са одредбом члана 133. и 286. став 1. и 2. ЗКП, о чему је другостепени суд у образложењу пресуде на страни 3, пасус шести и седми, дао довољне и јасне разлоге које Врховни касациони суд прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на те разлоге упућује.

Бранилац окривљеног је даље у поднетом захтеву за заштиту законитости истакао да је побијаним пресудама учињена повреда одредбе члана 74. ЗКП, у вези члана 447. став 5. ЗКП, с обзиром да о седници већа пред Апелационим судом у Крагујевцу није уредно обавештен бранилац окривљеног, о којој је путем електронске поште у виду скенираног обавештења, без електронског потписа и без прописане форме за електронски документ, дана 07.09.2021. године обавештен да ће се седница већа одржати 10.09.2021. године те је на наведени начин, по мишљењу одбране, поступљено супротно одредбама члана 242. став 3. ЗКП.

С обзиром да одредбом члана 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреда одредби члана 447. став 5. ЗКП и члана 242. став 3. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић