Против наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног В.Д., адвокат И.К. због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП и због повреде одредбе члана 16. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд наведене правноснажне пресуде укине и предмет врати на поновно одлучивање у смислу одредби члана 491. став 1. тачка 1. ЗКП, односно да исте преиначи у смислу одредбе члана 492. став 1. тачка 2. ЗКП, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредби члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредби члана 490. ЗКП, о којој, у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног В.Д., адвоката И.К. је неоснован.

Бранилац окривљеног В.Д., у захтеву за заштиту законитости истиче да је означеним правноснажним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП наводима да се пресуда заснива на исказу сведока Д.Д. и исказима сведока Ђ.Л. и Н.К., полицијских службеника, на којим доказима се према одредбама ЗКП персуда не може заснивати, указивањем да је исказ сведока Д.Д. из претходног поступка супротан исказу овог сведока који је дао на главном претресу, а да су се сведоци Ђ.Л. и Н.К. изјашњавали о оперативним сазнањима која се односе на предметни догађај.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд је у смислу одредбе члана 604. став 1. ЗКП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/14) испитао сходно одредбама ЗКП (''Службени лист СРЈ'' 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'' 58/04... 76/10) који је важио у време прибављања доказа наведених у захтеву, па је нашао да се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног В.Д. указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/14) који је важио у време доношења правноснажних пресуда.

Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног В.Д. је неосновано истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе на страни 4, пасус први образложења пресуде дао јасне и довољне разлоге, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Наводима из захтева браниоца окривљеног којима се указује да ниједан доказ који је изведен током поступка не упућује на закључак да је окривљени В.Д. критичном приликом продао опојну дрогу … Д.Д., по налажењу Врховног касационог суда, оспорава се чињенично стање утврђено првостепеном, а потврђено другостепеном пресудом.

Како погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, као ни повреда закона која је захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљеног дефинисана као повреда из члана 16. ЗКП, не представљају законске разлоге у оквиру повреда таксативно набројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени, преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд се у ове наводе захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног В.Д. није упуштао.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                   Председник већа судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                          Драгиша Ђорђевић,с.р.