Истом пресудом, према окривљеном Ђ.П. изречена је мера безбедности одузимања предмета и одузет му је један нож, као предмет употребљен за извршење кривичног дела, сходно члану 87. КЗ.

 

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж-1-3014/13 од 16.07.2013. године, уважавањем жалбе Основног јавног тужиоца у Ужицу преиначена је пресуда Основног суда у Ужицу 4-К-289/12 од 16.04.2013.године, само у делу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу окривљеног Ђ.П. због кривичног дела тешке телесне повреде у покушају из члана 121. став 1. у вези члана 30. КЗ, а за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 4 месеца, док је у свему осталом првостепена пресуда остала неизмењена.

 

Истом пресудом одбачена је као неблаговремена жалба браниоца окривљеног Ђ.П. изјављена против пресуде Основног суда у Ужицу 4-К-289/12 од 16.04.2013.године.

 

Републички јавни тужилац пoднео је захтев за заштиту законитости Ктз бр. 878/13 од 03.10.2013. године против правноснажних пресуда Основног суда у Ужицу 4-К-289/12 од 16.04.2013.године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж-1- 3014/13 од 16.07.2013. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. и 3. ЗКП у вези са чланом 455. став 3. ЗКП (битне повреде одредаба кривичног поступка члан 368. став 2. ЗКП у вези члана 375. став 1. ЗКП који је престао да важи 01.10.2013. године), са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев за заштиту законитости, констатује да је повређен закон на штету окривљеног, те да укине другостепену пресуду и предмет врати истом суду на поновно одлучивање о свим жалбама.

 

Разматрајући захтев за заштиту законитости, у седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да није било разлога за одбачај захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

 

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио окривљеном и браниоцу окривљеног, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

 

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Одредбом члана 604. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 101/11, 121/12) прописано је да се законитост радњи предузетих пре почетка примене тог законика оцењује по одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ бр. 70/01...72/09), па је Врховни касациони суд у смислу цитиране законске одредбе испитао законитост побијане пресуде према ЗКП који је важио у време доношења пресуде.

 

Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује, да су другостепеном пресудом учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тач. 2. и 3. ЗКП (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 101/11, 121/12).

 

Из повратница које се налазе у списима предмета произилази да је окривљени Ђ.П. пресуду Основног суда у Ужицу 4-К-289/12 од 16.04.2013.године примио 20.05.2013.године, да је његов бранилац адвокат З.Ђ. наведену пресуду примио 14.05.2013.године, а из пошиљке Р бр.01004525 произилази да је жалбу на ту пресуду, бранилац окривљеног Ђ.П. изјавио 28.05.2013.године, преко поште препорученом пошиљком.

 

Чланом 162. став 4. ЗКП („Службени гласник РС“ бр. 70/01...72/09), прописано је да ако окривљени има браниоца, оптужница, оптужни предлог, приватна тужба и све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу или приговор, као и жалба противне странке која се доставља ради одговора, доставиће се и браниоцу и окривљеном по одредбама члана 161. овог Законика. У том случају рок тече од дана достављања писмена окривљеном, односно браниоцу.

 

Чланом 446. став 6. ЗКП прописано је да се против пресуде у скраћеном поступку, жалба може изјавити у року од 8 дана од дана достављања преписа пресуде.

 

Другостепени суд је одбацио жалбу браниоца окривљеног Ђ.П. као неблаговремену, и образложио такву одлуку чињеницом да је жалба браниоца окривљеног поднета после истека рока за изјављивање жалбе, рачунајући почетак рока од дана када је браниоцу окривљеног уручена првостепена пресуда.

 

Образложење другостепене пресуде не садржи податак када је окривљени Ђ.П. примио првостепену пресуду, као ни разлоге због чега рок за изјављивање жалбе окривљеном и његовом браниоцу, није почео да тече од дана када је првостепена пресуда уручена окривљеном.

 

По налажењу Врховног касационог суда, жалба браниоца окривљеног Ђ.П., адвоката З.Ђ. је благовремена, јер је изјављена у законском року од 8 дана од дана када је окривљени примио првостепену пресуду, (окривљени је првостепену пресуду примио 20.05.2013. године, а жалба браниоца окривљеног је изјављена 28.05.2013. године).

 

Апелациони суд је одбацујући жалбу браниоца окривљеног Ђ.П. као неблаговремену учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3. ЗКП (члан 368. став 2. раније важећег ЗКП) и то тако што је неправилно применио одредбу члана 162. став 4. у вези члана 446. став 6. раније важећег ЗКП, и учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП (члан 368. став 1. тачка 11. раније важећег ЗКП) јер су разлози другостепене пресуде противречни садржини исправа у списима предмета.

 

Имајујћи у виду да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца уважен у односу на напред наведене битне повреде одредаба кривичног поступка, Врховни касациони суд се није упуштао у разматрање навода захтева за заштиту законитости који се тичу других повреда законика.

 

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је уважио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и због учињених битних повреда одредаба кривичног поступка укинуо другостепену пресуду и предмет вратио другостепеном суду на поновно одлучивање, а на основу члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП.

 

Записничар - саветник                                                                                                     Председник већа - судија 

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                Драгиша Ђорђевић, с.р.