Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, па је у седници већа, коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцена навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног наводи да се пресуда заснива на доказу на ком се не може заснивати а очигледно је да без тог доказа пресуда не би била ни донета и то на записнику о саслушању осумњиченог сачињеном у ПС Раковица КУ 19324/14 од 29.10.2014.године, којом приликом је окривљени у присуству браниоца по службеној дужности признао извршење свих кривичних дела која су му стављена на терет. По ставу браниоца, наведени записник је незаконит зато што је бранилац по службеној дужности, адвокат Драгиша Вукашиновић спорном приликом поступао упркос Одлуци скупштине адвокатске коморе Србије од 13.09.2014.године о обустави рада адвоката на територији Републике Србије која је отпочела дана 17.09.2014.године и трајала све до 26.01.2015.године и за које време ниједан адвокат на територији Републике Србије није могао поступати у било ком поступку. По оцени браниоца, на овај начин је повређена одредба члана 241. став 2. тачка 9) Статута адвокатске коморе Србије, којом је прописано да је тежа повреда дужности адвоката неизвршење и непоступање по одлукама органа коморе а наведено је суд морао довести у везу са исказом окривљеног на главном претресу у делу у ком је навео да је признао извршење кривичног дела јер му је тако саветовао управо бранилац по службеној дужности, као и да је такво признање у супротности са другим доказима изведеним током поступка, услед чега се пресуда темељи на доказу на којем се не може заснивати сходно члану 16.ЗКП.

Исти наводи захтева били су истакнути и у жалби браниоца окривљеног АА, те били предмет разматрања Апелационог суда у Београду, који је у овом кривичном поступку поступао у другом степену по жалбама изјављеним против пресуде Другог основног суда у Београду К.бр.413/22 од 26.05.2022.године и оцењени су као неосновани, о чему је другостепени суд на страни 2. став 8. своје одлуке Кж1 бр.688/22 од 08.09.2022.године изнео јасне и довољне разлоге, a које разлоге Врховни касациони суд у свему прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

Одредбом члана 16. став 1. ЗКП прописано је да се „судске одлуке не могу заснивати на доказима који су, непосредно или посредно, сами по себи или према начину прибављања у супростности са Уставом, овим закоником, другим законом или општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, осим у поступку који се води због прибављања таквих доказа“. Са тим у вези, Врховни касациони суд налази да Одлука скупштине адвокатске коморе нема својства и значај законских прописа наведених у члану 16.став 1.ЗКП и утолико прибављање спорног доказа као и доказ сам по себи се не може из разлога наведених у захтеву за заштиту законитости оценити као недозвољен доказ.

Из наведених разлога, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА– адвоката Илије Лончара, одбијен је као неоснован.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић