Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1161/14 од 08.10.2014. године одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Саду и браниоца окривљеног З.Ш. и пресуда Вишег суда у Сремској Митровици К 114/13 од 11.06.2014. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног З.Ш., адвокат Ј.К. због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. и став 2. ЗКП и из члана 485. став 4. ЗКП у вези члана 16. став 1. и став 5. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење и да одреди да се одложи извршење правноснажне пресуде, уз захтев да се сходно одредби члана 488. став 3. ЗКП буде обавештен о седници већа Врховног касационог суда.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредби члана 490. ЗКП, о којој, у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног З.Ш., адвоката Ј.К. је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву поднетом због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. и став 2. ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП не опредељује конкретно ниједну од повреда закона таксативно наведених у члану 485. став 4. ЗКП, међутим, из образложења захтева и навода да се на потврдама о привремено одузетим предметима на име П.М. од 06.09.2005. године, потврде о привремено одузетим предметима од окривљеног З.Ш. од 06.09.2005. године, записницима о претресању стана и других просторија од 06.09.2005. године пресуда не може заснивати произилази да се захтевом указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП.

Осим тога, из образложења захтева и навода да је окривљени радњама описаним у изреци пресуде – неовлашћено држање пиштоља марке ... модел ... калибра ... и револвера ... калибра ..., дана 06.09.2005. године, остварио законска обележја блажег кривичног дела од оног за које је оглашен кривим, истицањем да је окривљени овим означеним радњама остварио законска обележја основног облика кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1 КЗ у односу на које је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења дана 06.09.2011. године, произилази да захтев подноси због повреде закона из члана 439. тачка 2. ЗКП.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд је у смислу одредбе члана 604. став 1. ЗКП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/14) испитао сходно одредбама ЗКП (''Службени лист СРЈ'' 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'' 58/04... 76/10) који је важио у време прибављања доказа наведених у захтеву, па је нашао да се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног З.Ш. указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП и на повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/14) који је важио у време доношења правноснажних пресуда.

Наиме, исте повреде закона бранилац окривљеног З.Ш. је неосновано истицао и у жалби изјављене против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и на страни 3 пасус четврти, пети, шести, страни 4 пасус први и други, страни 5 пасус други, страни 6 последњи пасус, страни 7 и страни 8 пасус први образложења пресуде је дао довољне и јасне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

С тим у вези, Врховни касациони суд неоснованим оцењује наводе захтева браниоца окривљеног З.Ш. да је претрес возила окривљеног извршен незаконито, јер није издата наредба суда за претресање овог возила, будући да је сходно одредби члана 77. став 1. и члана 78. став 1. ЗКП (''Службени лист СРЈ'' 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'' 58/04... 115/05), који је важио у време предузимања радње прегледа возила окривљеног прописано да претресање стана и осталих просторија окривљеног или других лица наређује суд, писмено образложеном наредбом, из којих законских одредби произилази да није била прописана обавеза суда да писмено образложеном наредбом нареди претресање возила, већ су, по оцени овога суда, овлашћена службена лица критичном приликом извршила потребан преглед превозног средства - возила окривљеног, а сходно овлашћењима из члана 225. ст. 1. и 2. ЗКП (''Службени лист СРЈ'' 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'' 58/04... 115/05), о чему су сачинили јединствени записник о претресу стана и других просторија и путничког возила регистарских ознака ... од 06.09.2005. године.

Наводима да је изрека пресуде нејасна истицањем да у погледу пиштоља марке ... модел ..., калибра ... и револвера ... калибра ..., није наведено коју бланкетну норму је окривљени држањем овог оружја повредио, већ да је наведена само бланкетна норма из члана 5. став 2. ЗООМ која се односи на преостало оружје и муницију чије држање грађанима уопште није дозвољено, као и наводима да је изрека пресуде у погледу правне квалификације дела неразумљива указивањем да је окривљени З.Ш. оглашен кривим да је извршио кривично дело из члана 348. став 3. у вези става 1 КЗ, а да су у изреци пресуде описана законска обележја кривичног дела из члана 348. став 3. у вези става 2. КЗ, произилази да бранилац окривљеног указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП.

Наводима браниоца окривљеног да изведени докази не пружају основ за закључак да је окривљени неовлашћено држао оружје и муницију која је пронађена у кући П.М. у којој окривљени не живи, као и наводима да током поступка није доказана намера окривљеног да опојну дрогу у питању држи ради даље продаје, по налажењу Врховног касационог суда, оспорава се чињенично стање утврђено првостепеном, а потврђено другостепеном пресудом.

Како погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, као ни повреде закона из члана 16. ст. 1. и 5. ЗКП и из члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП не представљају законске разлоге у оквиру повреда таксативно набројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени, преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд ове наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног З.Ш. није упуштао.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                          Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                 Драгиша Ђорђевић,с.р.