Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднели су браниоци окривљеног Симе Цуцића, адвокати Вићентије Даријевић, Слободан Шоћ и Деана Берак Савковић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или да побијане пресуде укине и предмет врати на поновни поступак и одлуку органу поступка, а да у складу са одредбом члана 488. став 3. ЗКП одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи.

Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, браниоци окривљеног Симе Цуцића навођењем као разлога за подношење захтева битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, само формално означавају повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП – због које је подношење захтева дозвољено, али не конкретизују у чему се она састоји, већ суштински у образложењу захтева оспоравају и полемишу са чињеничним утврђењима у правноснажној одлуци, што не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу.

Наиме, браниоци окривљеног, а супротно утврђењима у нападнутим одлукама, наводе да нумерација на фотодокументацији није сагласна са потврдом о привремено одузетим предметима од 19.01.2017. године и доводи у питање и друге записнике и извештаје чиме се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у правноснажним одлукама. У захтеву бранилаца окривљеног Симе Цуцића, указује се и на незаконитост доказа на којима се према самим наводима захтева и не заснива пресуда.

Како се дакле, у поднетом захтеву само формално означава повреда закона због које је подношење захтева дозвољено - битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, а суштински се указује на недозвољен разлог за подношење захтева - на погрешно утврђено чињенично стање, то је Врховни касациони суд захтев бранилаца окривљеног Симе Цуцића оценио као недозвољен.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                    Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                               Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић