Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости ВЈТ у смислу члана 488. став 1. ЗКП након чега је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 490. ЗКП, о којој, сходно одредби члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер није нашао да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ђура Пуцара, адвоката Светлане Текић, је основан.

Из списа се утврђује да је пресудом Вишег суда у Београду К 726/18 од 19.03.2019. године окривљени Ђура Пуцар оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, учињеног 18.05.2017. године, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца, а на основу члана 67. Кривичног законика, му је опозвана условна осуда по правноснажној пресуди Другог основног суда у Београду К 15453/10 од 23.03.2015. године и узета као претходно утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, из те пресуде, због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, учињеног 17.06.2003. године и продуженог кривичног дела тешка краћа из члана 204. став 1. тачка 1) Кривичног законика, којим су обухваћене радње извршене током 2002. и 2003. године, након чега је окривљени осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 4 (четири) месеца, у коју му се има урачунати време које је провео у притвору од 18.05.2017. године до 28.03.2018. године и на мери забране напуштања стана уз електронски надзор од 28.03.2018. године до 17.09.2018. године.

Из списа надаље произилази да је Окружни суд у Београду пресудом К 846/02 - Кв 2546/05 од 15.11.2005. године, преиначио у погледу одлуке о казни пресуду Окружног суда у Београду К 846/02 од 14.01.2004. године и пресуду Другог општинског суда у Београду К 1003/01 од 20.10.2003. године, па је окривљени Ђура Пуцар осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 11 (једанаест) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 18.08.2003. године па надаље по пресуди Окружног суда у Београду К 846/02 од 14.01.2004. године, време проведено на издржавању казне затвора по правноснажној пресуди Другог општинског суда у Београду К 1023/99 од 08.09.1999. године која је преиначена пресудом Окружног суда у Београду Кж 737/00 од 15.06.2000. године, као и време проведено у притвору по пресуди Другог општинског суда у Београду К 1003/01 од 20.10.2003. године, као и време проведено на издржавању казне.

Из списа предмета се такође утврђује да је окривљени Ђура Пуцар у периоду од 29.06.2004. године до 11.05.2006. године, у КПЗ Пожаревац издржао казну затвора у трајању од 3 (три) године и 11 (једанаест) месеци по пресуди Окружног суда у Београду К 846/02 - Кв 2546/05 од 15.11.2005. године, као и да је дана 29.02.2024. године у КПЗ Пожаревац започео да издржава јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 4 (четири) месеца по пресуди Вишег суда у Београду К 726/18 од 19.03.2019. године.

Окривљени Ђура Пуцар је захтев за спајање казни, по правноснажним пресудама Вишег суда у Београду К 726/18 од 19.03.2019. године и Окружног суда у Београду К 846/02 – Кв 2546/05 од 15.11.2005. године, поднео дана 01.04.2024. године.

Као разлог за одбијање захтева за изрицање јединствене казне првостепени суд наводи да нису испуњени законски услови за изрицање јединствене казне окривљеном, јер је исти казну затвора у трајању од 3 (три) године и 11 (једанаест) месеци по пресуди Окружног суда у Београду К 846/02 - Кв 2546/05 од 15.11.2005. године, издржао дана 11.05.2006. године, а кривично дело за које је оглашен кривим пресудом Вишег суда у Београду К 726/18 од 19.03.2019. године је извршио дана 18.05.2017. године, дакле из разлога што је према ставу суда окривљени кривично дело по каснијој осуди извршио након што је ступио и издржао казну затвора по ранијој осуди, који став је изнет и у пресуди Апелационог суда у Београду Кж1 802/24 од 17.07.2024. године.

Одредбом члана 62. став 1. Кривичног законика, прописано је да ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започело издржавање казне по ранијој осуди или за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора, суд ће изрећи јединствену казну за сва кривична дела применом одредаба члана 60. овог законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену, а казна или део казне које је осуђени издржао урачунаће се у изречену казну затвора.

Следствено изнетом, Врховни суд налази да у конкретном случају нижестепени судови, приликом доношења своје одлуке нису сагледали све околности које су од значаја за доношење одлуке по захтеву окривљеног за изрицање јединствене казне затвора, а на које је одбрана указивала и у жалби изјављеној против првостепене пресуде и то околност да је пресудом Вишег суда у Београду К 726/18 од 19.03.2019. године, којом је окривљени оглашен кривим и осуђен због кривичног дела из члана 246. став 1. Кривичног законика, учињеног 18.05.2017. године, на напред описани начин, обухваћена и пресуда Другог основног суда у Београду К 15453/10 од 23.03.2015. године којом је окривљени оглашен кривим због извршења кривичних дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1) и став 2. у вези става 1. Кривичног законика, учињених током 2002. и 2003. године.

Дакле, имајући у виду да су кривична дела која су ушла у састав пресуде Вишег суда у Београду К 726/18 од 19.03.2019. године извршена током 2002. и 2003. године, а да је окривљени окривљени Ђура Пуцар у периоду од 29.06.2004. године до 11.05.2006. године, издржао казну затвора по пресуди Окружног суда у Београду К 846/02 - Кв 2546/05 од 15.11.2005. године, односно да је окривљени наведена кривична дела извршио пре него што је започео издржавање казне по ранојој пресуди, то су у конкретном случају нижестепени судови, доношењем побијаних пресуда, учинили повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 62. став 1. Кривичног законика, на коју се основано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Стога је Врховни суд, имајући у виду напред наведено, усвојио као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ђура Пуцара, адвоката Светлане Текић, укинуо правноснажне пресуде Вишег суда у Београду К 726/18 – Кв 1526/24 од 13.06.2024. године и Апелационог суда у Београду Кж1 802/24 од 17.07.2024. године и предмет вратио Вишем суду у Београду на поновно одлучивање у смислу разлога изнетих у овој пресуди.

У поновном поступку суд ће приликом одлучивања имати у виду примедбе из ове пресуде, те ће поступити по истима, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, у којој ће о свим чињеницама које су предмет доказивања дати јасне, конкретне и аргументоване разлоге.

Са изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић