Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажног решења против ког је захтев за заштиту законитости поднет, те по оцени навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се поднетим захтевом за заштиту законитости истиче да је решење Основног суда у Рашкој Кв бр.84/21 од 20.10.2021. године донето уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

С тим у вези, у захтеву се наводи да је погрешан став изнет у побијаном решењу – да је првостепеним решењем учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП и да је о трошковима поступка већ правноснажно одлучено, те да окривљени и његов бранилац више немају право да потражују било какве трошкове поступка од приватног тужиоца, обзиром да су им већ досуђени трошкови поступка у првостепеној пресуди, у износу од 36.000,00 динара.

По оцени овога суда изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног су неосновани.

Из списа предмета произилази да је правноснажном пресудом Основног суда у Рашкој К бр.121/20 од 03.06.2021. године окривљени АА ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело увреда из члана 170. став 1. КЗ према приватном тужиоцу ББ, на основу члана 423. став 1. ЗКП. Истовремено, приватни тужилац је обавезан да на име паушала, а у корист буџетских средстава суда, уплати износ од 5.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, док је приватни тужилац ББ обавезан да окривљеном АА на име трошкова кривичног поступка плати износ од 36.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Надаље, из списа предмета произилази да је против ове пресуде жалбу изјавио само пуномоћник приватног тужиоца – адвокат Никола Карајичић, а да је бранилац окривљеног – адвокат Богдан Кораћ поднео одговор на жалбу пуномоћника приватног тужиоца, након чега је суду доставио трошковник којим је поред трошкова који су му досуђени правноснажном пресудом, тражио да му се на име трошкова одбране накнаде и остали трошкови, и то за одсуствовање из канцеларије, за превоз на релацији ... – Рашка – ..., те за увид у списе предмета, писану одбрану, одговор на жалбу пуномоћника приватног тужиоца и састав трошковника.

Поступајући по поднетом захтеву за накнаду трошкова браниоца окривљеног, Основни суд у Рашкој је првостепеним решењем (К бр.121/20 од 06.10.2021. године) обавезао приватног тужиоца ББ да окривљеном АА плати трошкове кривичног поступка у износу од 141.834,00 динара, те је веће истог суда, доносећи одлуку по жалби пуномоћника приватног тужиоца – адвоката Николе Карајичића, укинуо првостепено решење , а захтев за накнаду трошкова кривиичног поступка који је поднет од стране браниоца окривљеног – адвоката Богдана Кораћа од 01.10.2021. године одбацио као недозвољен.

По налажењу Врховног касационог суда, побијаним другостепеним решењем није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, како се то неосновано истиче у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП, прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе, док је ставом 2. истог члана, одређено да ће председник већа или судија појединац, ако недостају подаци о висини трошкова, донети посебно решење када се ти подаци прибаве.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да је правноснажном пресудом, којом је окривљени ослобођен од оптужбе, правноснажно одлучено и о трошковима поступка, те да бранилац до правноснажног окончања поступка није определио друге трошкове по врсти и висини, које је накнадно тражио, нити је изјавио жалбу против пресуде у делу који се односи на трошкове поступка који су досуђени у износу од 36.000,00 динара, а што је био дужан да учини уколико је у току првостепеног поступка имао и друге трошкове поред досуђених, то је у потпуности правилан став изнет у побијаном решењу – да накнадно поднет захтев за накнаду трошкова кривичног поступка браниоца окривљеног - адвоката Богдана Кораћа ваља одбацити као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним решењем није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Богдана Кораћа, поднети захтев је одбио као неоснован, при чему је имао у виду да се захтев браниоца окривљеног може односити само на одлуку другостепеног суда којом је одбачен захтев за накнаду трошкова у смислу члана 482. став 1. ЗКП.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Председникa већа-судија,

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић