Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Поднетим захтевом за заштиту законитости бранилац окривљеног указује да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 264. став 1. ЗКП, с обзиром да је суд потпуно незаконито одбио захтев за исплату трошкова кривичног поступка, иако у пресуди стоји да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда. Самим тим по наводима браниоца, разлози дати у побијаним решењима су неразумњиви, услед чињенице да је кривично дело окривљени учинио у стању неурачунљивости те да му је изречена мера безбедности обавезно психијатријско лечење на слободи, односно да исти није оглашен кривим, то такав учинилац не може бити обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка у смислу члана 264. став 1. ЗКП.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије, или се окривљени ослободи од оптужбе изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) тог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3), као и награда вештака стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 266. ЗКП, одређено је да награду и нужне издатке браниоца и пуномоћника оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца, дужно је да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка, осим ако по одредбама тог законика награда и нужни издаци браниоца падају на терет буџетских средстава суда, те да ће се, ако је окривљеном постављен бранилац, а плаћањем награде и нужних издатака би било доведено у питање издржавање окривљеног или издржавање лица које је он обавезан да издржава, награда и нужни издаци браниоца исплатити из буџетских средстава суда.

Имајући у виду наведене одредбе Законика о кривичном поступку и чињеницу да у конкретном случају кривични поступак према окривљеном није обустављен, нити је одбијена оптужба, односно окривљени није ослобођен од оптужбе, то нема законских услова да нужни издаци и награда браниоца окривљеног падну на терет буџетских средстава суда.

Поред тога, у предметном кривичном поступку адвокат Светлана Жабаљац окривљеном није била постављена као бранилац по службеној дужности (у ком случају би, евентуално, награда и нужни издаци браниоцa могли бити исплаћени из буџетских средстава само ако се утврди да би њиховим плаћањем било доведено у питање издржавање окривљеног или лица које је он обавезан да издржава), већ изабрани бранилац по пуномоћју у списима предмета, па је у смислу члана 266. ЗКП, награду и нужне издатке дужно да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка. Ово стога јер између окривљеног и његовог браниоца као и између заступаног лица и његовог пуномоћника, постоји уговорни однос на основу ког се једна страна обавезује да пружи захтеване правне услуге, а друга страна да ове услуге плати.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Светлане Жабаљац, то је Врховни суд, на основу члана 491. став 1. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић