Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 134/2024
13.02.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Мирољуба Томића, Taтјане Вуковић, Гордане Којић и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљног АА, због кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Марсела Гогића, поднетом против правноснажног решења Вишег суда у Сремској Митровици Кв 730/23 од 23.11.2023. године, у седници већа одржаној дана 13.02.2024. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ, као основан, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Марсела Гогића и УКИДА правноснажно решење Вишег суда у Сремској Митровици Кв 730/23 од 23.11.2023. године, а предмет враћа Вишем суду у Сремској Митровици на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Сик 138/23 од 01.11.2023. године, одбијена је као неоснована молба браниоца окривљеног АА, адвоката Марсела Гогића, за извршење казне затвора у просторијама у којима станује осуђено лице, уз примену мере електронског надзора од 16.06.2023. године.

Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Кв 730/23 од 23.11.2023. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Горана Карадаревића, изјављена против првостепеног решења.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Марсел Гогић, поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажног решења Вишег суда у Сремској Митровици Кв 730/23 од 23.11.2023. године, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијано решење укине и списе предмета врати другостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа, коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након размотрања списа предмета и правноснажног решења против којег је захтев за заштиту законитости поднет, а након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Марсела Гогића, је основан.

По налажењу Врховног суда, основано бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости указује да је решењем Вишег суда у Сремској Митровици Кв 730/23 од 23.11.2023. године, учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, јер су у доношењу побијаног другостепеног решења, којим је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена против решења Вишег суда у Сремској Митровици Сик-138/23 од 01.11.2023. године (којим је одбијена као неоснована молба браниоца да окривљени казну затвора у трајању од једне године по правноснажној пресуди Основног суда у Сремској Митровици К 221/22 од 03.08.2022. године, издржава у просторијама у којима станује), учествовале судије - Горан Гњидић, као председник већа и Марица Јолић као члан већа, које су морале бити изузете, с обзиром да су у истом предмету претходно учествовале у већу Вишег суда у Сремској Митровици које је пресудом Кж1 275/22 од 13.12.2022. године уважењем жалбе Основног јавног тужиоца у Сремској Митровици преиначило првостепену пресуду само у делу одлуке о кривичној санкцији тако што је одређено да ће окривљени казну затвора на коју је осуђен првостепеном пресудом издржавати у установи за извршење кривичних санкција.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 1) до 4) ЗКП предвиђене су ситуације у којима се судија или судија поротник мора изузети од вршења судијске дужности у одређеном предмету, због неког одређеног односа и повезаности судије са учесницима поступка или са предметом.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, прописано је да ће судија или судија поротник бити изузети од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или је одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако тим закоником није другачије прописано.

Одредба члана 38. став 1. ЗКП, обавезује судију да прекине сваки рад на предмету уколико постоје разлози за његово изузеће предвиђени одредбом члана 37. став 1. ЗКП.

Чланом 36. став 3. Закона о извршењу кривичних санкција прописано је да се на поступак пред судијом за извршење сходно примењују одредбе ЗКП, ако тим или другим законом није другачије одређено.

Из списа предмета произлази да је окривљени АА, првостепеном пресудом Основног суда у Сремској Митровици К 221/22 од 03.08.2022. године, осуђен на казну затвора у трајању од једне године, у коју се урачунава време проведено у притвору од 23.06.2022. године до 03.08.2022. године, с тим што је одређено да ће се казна затвора извршити на тај начин што окривљени не сме напуштати просторије у којима станује уз примену електронског надзора. Одлучујући о жалби Основног јавног тужиоца у Сремској Митровици, Виши суд у Сремској Митровици је у већу састављеном од судија Горана Гњидића, као председника већа и Марице Јолић и Загорке Радуловић, као чланова већа, пресудом Кж1 275/22 од 13.12.2022. године, првостепену пресуду преиначио само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је одредио да ће окривљени казну затвора, на коју је осуђен првостепеном пресудом, издржавати у установи за извршење кривичних санкција.

Одлучујући о молби окривљеног за извршење казне затвора у просторијама у којима станује, судија за извршење кривичних санкција Вишег суда у Сремској Митровици је решењем Сик 138/23 од 01.11.2023. године, исту одбио као неосновану, а Виши суд у Сремској Митровици је решењем Кв 730/23 од 23.11.2023. године, одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног изјављену против првостепеног решења, и то у већу састављеном од судија Горана Гњидића, председника већа и Марице Јолић и Миљке Рађевић, чланова већа.

Имајући у виду све напред наведено, учешће судија Горана Гњидића и Марице Јолић у доношењу другостепеног решења Вишег суда у Сремској Митровици Кв 730/23 од 23.11.2023. године, које се односи на начин извршења казне затвора на коју је окривљени осуђен пресудом истог суда К 221/22 од 03.08.2022. године, а који су претходно учествовали у доношењу правноснажне пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 275/22 од 30.12.2022. године, којом је преиначена означена првостепена пресуда у погледу одлуке о кривичној санкцији, представља законом предвиђен разлог за обавезно изузеће судија Горана Гњидића и Марице Јолић од вршења судијске дужности у том предмету, у смислу члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, јер се, у конкретном случају, учешће судија у раду на предмету има посматрати као једна целина у односу на окривљеног АА.

Сходно наведеном, по налажењу Врховног суда, решењем Вишег суда у Сремској Митровици Кв 730/23 од 23.11.2023. године учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, а услед које повреде је укидање побијаног другостепеног решења било нужно.

У поновном поступку Виши суд у Сремској Митровици ће отклонити повреду закона на коју је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне, конкретне и аргументоване разлоге.