Пресудом Вишег суда у Новом Саду Кж1 број 225/21 од 17.09.2021. године, делимичним уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА, пресуда Основног суда у Новом Саду К број 1522/2019 од 22.06.2021. године преиначена је у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљеном због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 1 месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року провере од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, док је у осталом делу жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Милица Милаш, због повреде одредаба члана 485. став 2. ЗКП и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и укине побијане пресуде, а предмет врати на поновно суђење, уз наредбу да се нови поступак одржи пред новим судијом, те да се извршење правноснажне пресуде одложи до доношења одлуке о захтеву за заштиту законитости.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да се побијана правноснажна пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати, и то на извештају управника Ургентног центра „Војводине“ од ...2019. године, који је дат на основу увида у медицинску документацију Ургентног центра, односно у извештај лекара специјалисте Ургентног центра КЦВ од ...2017. године, који не садржи квалификацију повреде за оштећеног.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Наиме, лекар специјалиста приликом обављања клиничког прегледа пацијента има обавезу да утврди анамнестичке податке и унесе исте у свој извештај, тако да навођење начина задобијања телесних повреда констатованих прегледом оштећеног представља анамнестичке податке који су саставни део извештаја лекара специјалисте, а коју медицинску документацију је управник Ургентног центра КЦВ могао издати, и који извештај се у складу са одредбама Законика о кривичном поступку могао ценити као доказ приликом доношења пресуде.

Како је наведени извештај издат од званичног органа КЦ „Војводине“, односно од стране лекара, на основу медицинске документације сачињене у Клиничком центру „Војводине“, из ког извештаја се јасно види да је оштећени критичном приликом задобио лаку телесну повреду, а која оцена врсте и тежине повреда је довољно опредељена у наведеном извештају, то су неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног да наведени извештај представља незаконит доказ, те да се на њему правноснажна пресуда не може заснивати.

Из наведених разлога, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овом делу одбијен је као неоснован.

У преосталом делу, бранилац полемише са чињеничним стањем утврђеним правноснажном пресудом и указује на повреде одредаба члана 124. став 2. ЗКП, 113, став 1, 114. став 1, те 16. став 1, 82, 117, 123. став 3, 127. и 128. ЗКП, као и одредбе чланова 2, 6. став 1. тачка 3, те 10. став 2. Закона о судским вештацима, па како наведене повреде не представљају разлоге због којих окривљени преко браниоца у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП може поднети овај ванредни правни лек, то се Врховни касациони суд није ни упуштао у разматрање ових повреда.

Са свега изложеног, а на основу члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                               Председник већа-судија,

Снежана Меденица, с.р.                                                                                           Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић