Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости Ктз бр.1417/21 од 13.12.2021. године против наведених правноснажних решења, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, конкретно због повреде одредаба члана 84. и члана 164. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и констатује да је побијаним решењима учињена повреда закона у корист окривљених АА и ББ.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца браниоцима окривљених АА и ББ – адвокатима Братиславу Стоиљковићу и адвокату Браниславу Богдановићу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца истиче да су нижестепена решења донета уз повреду одредаба члана 84. ЗКП и члана 164. ЗКП.

С тим у вези, у захтеву се наводи да су побијаним решењима издвојени из списа предмета докази прибављени посебном доказном радњом тајно праћење и снимање који се налазе на 3 ЦД-а и транскриптима аудио записа, који се односе на окривљене АА и ББ као незаконити, а који су настали приликом спровођења наредбе судије за претходни поступак Вишег суда у Београду – Посебног одељења за сузбијање корупције, те којим је одређено тајно праћење и снимање окривљених ВВ и ГГ.

Према наводима захтева, у конкретном случају су нижестепени судови неправилно применили одредбе члана 84. ЗКП и члана 164. ЗКП, јер је уградња и постављање техничких уређаја за аудио и видео документовање извршено у службеном возилу МУП-а РС, које су поред окривљених ВВ и ГГ (у односу на које су донете наредбе о трајном праћењу и снимању), користили и други полицијски службеници, а међу њима и окривљени АА и ББ, те се материјал прикупљен и у односу на ове окривљене има сматрати случајним налазом сходно одредби члана 164. ЗКП, који није у супротности са наредбом суда, нити са одредбама Законика о кривичном поступку, а због чега су побијаним нижестепеним решењима погрешно примењене одредбе члана 84. ЗКП и 164. ЗКП, обзиром да су ови докази издвојени из списа предмета као незаконити.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, по оцени овога суда, нису основани.

Наиме, истоветне наводе, садржане у захтеву за заштиту законитости, Виши јавни тужилац у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције, истицао је и у жалби изјављеној против првостепеног решења, па како је Апелациони суд у Београду, као другостепени, оценио ове жалбене наводе неоснованим и на страни 2 став 4 и 5 за свој став – да је првостепени суд правилно закључио да се докази прибављени по основу посебне доказне радње не могу сматрати случајним налазом, нити користити у односу на окривљене АА и ББ, имајући у виду да је у обе наредбе изричито наведено да се посебна доказна радња тајног праћења и снимања спроводи искључиво када су у возилу у коме је постављен уређај за снимање присутни окривљени ВВ и ГГ, посебно ценећи чињеницу да окривљени АА и ББ никада нису истовремено били у патроли са окривљенима ВВ и ГГ, нити су са њима користили наведено путничко возило, изнео је јасне и довољне разлоге, које Врховни касациони суд у свему прихвата као правилне, то на ове разлоге и упућује, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП.

При томе, по оцени овога суда, није од значаја то што је у пресуди Врховног касационог суда Кзз бр.1306/2017, на коју се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује, изражен став да се материјал прикупљен доказном радњом тајни надзор комуникције могао користити и у поступку против другог лица као законити доказ, имајући у виду да се у конкретном случају не ради о истој чињеничној и правној ситуацији.

Из наведених разлога, налазећи да нижестепеним решењима нису учињене повреде закона из члана 84. ЗКП и из члана 164. ЗКП, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца одбио као неоснован, на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП.

Са свега изложеног донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић