Истом пресудом, на основу члана 63. КЗ, окривљеном је у изречену казну затвора урачунато време за које је био лишен слободе, од 15.05.2024. до 17.05.2024. године.

На основу члана 264. став 4. у вези става 1. ЗКП, окривљени је ослобођен дужности накнаде трошкова кривичног поступка и паушала, и одређено је да ови трошкови падају на терет буџетских средстава органа пред којим су настали.

Ова пресуда постала је правноснажна даном објављивања, 17.05.2024. године, јер су се странке одрекле права на жалбу.

Против наведене правноснажне пресуде, захтев за заштиту законитости поднео је јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва под бројем Ктз бр.1048/24 од 04.10.2024. године, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 317. став 1. тачка 4) ЗКП у вези члана 57. став 2. КЗ, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и утврди повреду закона у корист окривљеног од стране Првог основног суда у Београду у пресуди СПК.100/24.

Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА – адвокату Гордани Бабић, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа коју је одржао без обавештавања јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против које је захтев за заштиту законитости поднет, те по оцени навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Основано јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва у поднетом захтеву указује да је побијаном правноснажном пресудом учињена повреда закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 57. став 2. КЗ.

Наиме, побијаном пресудом окривљени АА је због кривичног дела изнуда из члана 214. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци, у коју казну му је урачунато време за које је био лишен слободе, те одређено да ће се ова казна извршити тако што ће окривљени уз примену електронског надзора издржавати у просторијама у којима станује.

Поступајући на овај начин, Први основни суд у Београду учинио је повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 317. став 1. тачка 4) ЗКП у вези члана 57. став 2. КЗ, обзиром да је окривљеног за кривично дело изнуда из члана 214. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ осудио на казну затвора у трајању од шест месеци.

Наиме, одредбом члана 317. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ће суд пресудом прихватити споразум о признању кричичног дела и огласити окривљеног кривим ако, поред осталог, утврди да је казна или друга кривична санкција, односно друга мера у погледу које су јавни тужилац и окривљени закључили споразум, предложена у складу са кривичним или другим законом.

За кривично дело изнуде из члана 214. став 2. у вези става 1. КЗ, прописана је казна затвора од две до десет година.

Одредбом члана 56. КЗ, прописани су случајеви у којима је суд, изузетно од општег правила о одмеравању казне у границама прописаним законом за одређено кривично дело, овлашћен да учиниоцу кривичног дела казну ублажи по мери или врсти, те тако учиниоцу кривичног дела може изрећи казну испод границе прописане законом или блажу врсту казне кад закон предвиђа да се казна може ублажити, кад закон предвиђа да се учинилац може ослободити од казне а суд га не ослободи од казне, или када утврди да постоје нарочито олакшавајуће околности и оцени да се и са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања.

Одредбом члана 57. став 1. КЗ прописане су границе за ублажавање казне када за то постоје услови из члана 56. КЗ. Међутим, одредбом члана 57. став 2. КЗ прописани су изузеци од става 1. члана 57. КЗ и наведено да се за кривично дело из члана 214. став 2. КЗ казна не може ублажити.

Како, дакле, у конкретном случају нису постојали законски услови за ублажавање казне за кривично дело из члана 214. став 2. КЗ, за које је окривљени АА правноснажно оглашен кривим, то је Први основни суд у Београду, осуђујући окривљеног на казну затвора у трајању од шест месеци, супротно одредби члана 57. став 2. КЗ, учинио повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у корист овог окривљеног.

Из наведених разлога, Врховни суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и утврдио да је правноснажном пресудом Првог основног суда у Београду 5 Спк бр.100/24 од 17.05.2024. године, учињена повреда закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 57. став 2. КЗ, у корист окривљеног АА, не дирајући у правноснажну одлуку против које је захтев за заштиту законитости поднет.

Са савега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 3. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                           Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић