Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1507/2024
13.11.2024. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Татјане Вуковић и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног AA, због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног AA - адвоката Митра Ђенисића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр.447/23 од 09.05.2024. године и Вишег суда у Ваљеву Кж1.бр.108/24 од 18.09.2024. године, у седници већа одржаној дана 13.11.2024. године, једногласно, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног AA - адвоката Митра Ђенисића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр.447/23 од 09.05.2024. године и Вишег суда у Ваљеву Кж1.бр.108/24 од 18.09.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Ваљеву К.бр.447/23 од 09.05.2024. године окривљени AA оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци, коју ће издржати након правноснажности пресуде и то тако што не сме напуштати просторије у којима станује, уз примену електронског надзора. Истом пресудом окривљени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка а оштећена је упућена на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева.
Пресудом Вишег суда у Ваљеву Кж1.бр.108/24 од 18.09.2024. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена против пресуде Основног суда у Ваљеву К.бр.447/23 од 09.05.2024. године, па је побијана пресуда потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног AA - адвокат Митар Ђенисић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање.
Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован.
Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, наводећи да је правноснажном пресудом прекорачена оптужба из разлога што је окривљени оптужен да је кривично дело извршио на једном месту, односно „на путу испред дворишта окривљеног“, а правноснажном пресудом је осуђен да је кривично дело извршио на другом месту, тачније „да је ушао у двориште окривљеног“. Према наводима захтева место извршења кривичног дела је један од битних елемената кривичног дела и изменом места извршења у правноснажној пресуди, од оног наведеног у оптужном акту, суд је прекорачио оптужбу и учинио наведену повреду закона на штету окривљеног.
Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног AA се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.
Наиме, исти наводи захтева били су истакнути у жалби браниоца окривљеног AA, те били предмет разматрања другостепеног већа Вишег суда у Ваљеву које је поступало по жалби браниоца изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Ваљеву К.бр.447/23 од 09.05.2024. године. Другостепено веће Вишег суда у Ваљеву је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 2, у последњем пасусу, пресуде Кж1.бр.108/24 од 18.09.2024. године изнело јасне и аргументоване разлоге, које Врховни суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на те разлоге и упућује.
Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног AA - адвоката Митра Ђенисића, Врховни суд је, на основу члана 491. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Весна Зарић,с.р. Милена Рашић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић