Врховни касациони суд је, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним решењем против ког је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је неоснован.

Из списа предмета произилази да је Прво ОЈТ у Београду дана 27.12.2012. године Првом основном суду у Београду поднело захтев за спровођење истраге Ктр 5135/12 против окривљеног АА због постојања основане сумње да је извршио кривично дело превара из члана 208.став 4. у вези става 1. Кривичног законика у стицају са кривичним делом фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225. став 4. у вези става 2. Кривичног законика, а оптужницом Првог ОЈТ у Београду Кт 5135/12, која је примљена у суд дана 03.06.2020. године, након измене правне квалификације и места радње извршења кривичног дела, окривљеном АА стављено на терет извршење кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 3. у вези става 1. тачка 6) Кривичног законика.

Решењем Првог основног суда у Београду К 496/20 – Кв 647/20 од 11.06.2020. године, које је постало правноснажно дана 30.06.2020. године, тај суд се огласио месно ненадлежним за вођење кривичног поступка према окривљеном, због наведеног кривичног дела и одлучено је да се по правноснажности решења списи доставе Другом основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.

Решењем Другог основног суда у Београду К 721/20 – Кв 757/20 од 17.08.2020. године, јавном тужиоцу Другог ОЈТ у Београду, враћена је оптужница Првог ОЈТ у Београду Кт 5135/12, која је прихваћена на заступање актом Другог ОЈТ у Београду Кт 153/19 од 03.08.2020. године, ради исправљања недостатака уподобљавањем чињеничног описа и правне квалификације дела.

Надаље, из списа произилази да је оптужним актом Другог ОЈТ у Београду Кто 33/20 од 25.08.2020. године окривљеном АА стављено на терет извршење продуженог кривичног дела превара из члана 208. став 4. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика, а Други основни суд у Београду се решењем К 721/20 – Кв 757/20 од 28.08.2020. године, правноснажно дана 09.09.2020. године огласио месно ненадлежним за поступање у предметној кривичноправној ствари, по оптужници Првог ОЈТ у Београду Кт 5135/12, преузетој на заступање актом Другог ОЈТ у Београду Кт 153/19 од 03.08.2020. године и измењеној оптужницом Другог ОЈТ у Београду Кто 33/20 од 25.08.2020. године и одлучено је да се по правноснажности решења списи доставе Првом основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.

Након тога, Прво ОЈТ у Београду је својим актом Кт 5153/12 од 23.11.2020. године прихватило на заступање оптужницу Другог ОЈТ у Београду Кто 33/20 од 25.08.2020. године и иста је решењем Првог основног суда у Београду К 1713/20 – Кв 1367/20 од 28.01.2021. године, враћена јавном тужиоцу Првог ОЈТ у Београду, ради исправљања недостатака. Надаље, оптужницом Првог ОЈТ у Београду Кт 5153/12 од 11.02.2021. године, окривљеном је стављено на терет извршење кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 3. у вези става 1. тачка 6) Кривичног законика, док је дописом Првог ОЈТ у Београду од истог дана који је достављен у прилогу оптужнице предложено да веће из члана 21. став 4. ЗКП, уколико сматра да су испуњени услови, изазове сукоб надлежности, наводећи да је у конкретном случају до извршења кривичног дела дошло на територији стварне и месне надлежности Другог основног суда у Београду.

Веће из члана 21. став 4. ЗКП Првог основног суда у Београду је Вишем суду у Београду поднело захтев за решавање сукоба надлежности К 1713/20 – Кв 191/21 од 01.03.2021. године, након чега је решењем Вишег суда у Београду решењем Кж2 1/21 од 01.04.2021. године одређено да је, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 3. у вези става 1. тачка 6) Кривичног законика, по оптужници јавног тужиоца Првог ОЈТ у Београду Кт 5135/12, стварно и месно надлежан Други основни суд у Београду.

Поступање у ситуацији сукоба надлежности прописано је одредбама члана 35. и 36. ЗКП.

Одредбом члана 35. став 1. ЗКП прописано је да ако суд коме је као надлежном предмет уступљен сматра да је надлежан суд који му је предмет уступио или неки други суд, покренуће поступак за решавање сукоба надлежности, док је у ставу 2. прописано да се изузетно од става 1. овог члана, поступак за решавање сукоба надлежности не може покренути ако је одлуку о основаности жалбе против решења из члана 34. став 1. овог законика донео суд који би био надлежан за решавање сукоба надлежности.

Одредбом члана 36. ЗКП у ставу 1. тачка 1) прописано је да сукоб надлежности решава непосредно виши заједнички суд за судове између којих сукоб надлежности постоји.

У том смислу, у овом поступку је питање месне надлежности правноснажно окончано решењем Вишег суда у Београду Кж 1/21 од 01.04.2021. године, којим је одлучено поводом сукоба надлежности, између Првог и Другог основног суда у Београду.

У конкретном случају, Виши суд у Београду је одредио Други основни суд у Београду као стварно и месно надлежан, па све радње, у вези са поновним покретањем питања месне надлежности, које су затим предузете од стране Првог и Другог основног суда у Београду, нису законите.

Поред овога, Републички јавни тужилац у поднетом захтеву за заштиту законитости указује на повреду члана 17. (без јасног опредељивања конкретног закона на који се позива). Иако није сасвим извесно да ли се то односи на наведену одредбу ЗКП Врховни касациони суд напомиње да у овом поступку није постављено правно питање из друге врсте поступка или из надлежности другог државног органа, те није ни примењена одредба члана 17. став 1. ЗКП.

Надаље указује на изостанак примене чланова 33. и 482. став 1. ЗКП (на основу којих одедаба уосталом поступа Врховни касациони суд). Међутим, како наведене одредбе, у конкретном случају, нису примењене, то ови наводи тужиоца од стране Врховног касационог суда нису ни разматрани.

Налазећи, из изнетих разлога, да побијаним решењем нису учињене повреде закона на које се, неосновано, указује у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је, не упуштајући се у оцену месне надлежности за поступање у предметном кривичном поступку (обзиром да је о томе већ правноснажно одлучено решењем Вишег суда у Београду Кж2 1/21 од 01.04.2021. године), на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић