Решењем Вишег суда у Новом Саду-посебно одељење за сузбијање корупције Кв По4 бр.208/24 од 17.09.2024.године, одбијена је као неоснована жалба адвоката Ивана Гвозденца, изјављена на решење Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду- посебно одељење за сузбијање корупције КТКО.бр.242/24 од 08.08.2024.године.

Против наведених правоснажних решења, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Иван Гвозденац, због повреде закона из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 2. тачка 7) и 265. став 1. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и преиначи побијана решења, тако што ће усвојити у целини захтев за накнаду трошкова кривичног поступка у износу од 58.500,00 динара, трошкове састава жалбе у износу од 27.000,00 динара, као и трошкове састава захтева за заштиту законитости у износу од 54.000,00 динара или да укине другостепено решење и списе предмета врати Вишем суду у Новом Саду на поновно одлучивање.

Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Ивана Гвозденца, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Према одредби члана 71. тачка 5) ЗКП бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени.

Из цитираних законских одредби произилази да су права браниоца ограничена правима која у поступку има окривљени, па бранилац окривљеног има право, али и дужност, да процесне радње предузима само у корист окривљеног. Сходно томе, бранилац је овлашћен да захтев за заштиту законитости поднесе искључиво у корист окривљеног, уколико је правноснажном одлуком јавног тужиоца или суда учињена повреда закона наведена у члану 485. став 4. ЗКП на штету окривљеног.

У конкретном случају, након одбачаја кривичне пријаве против окривљеног АА, његов бранилац, адвокат Иван Гвозденац, захтев за заштиту законитости поднео је у погледу сопствених трошкова које је имао као бранилац, односно искључиво у своје име и за свој рачун, a не у интересу одбране окривљеног, на шта у смислу цитираних законских одредби није овлашћен, па Врховни суд налази да је захтев за заштиту законитости недозвољен.

Врховни суд указује да је према одредби члана 265. став 1. ЗКП, сходно којој се одлука о трошковима кривичног поступка доноси и када је одбачена кривична пријава, једини титулар права на накнаду трошкова кривичног поступка које је окривљени имао у поступку, међу којима су и нужни издаци и награда његовог браниоца, управо окривљени, тако да се трошкови кривичног поступка на име нужних издатака и награде његовог браниоца из буџетских средстава суда, досуђују искључиво окривљеном на његов захтев, а не његовом браниоцу како је то у овом кривичном предмету одлучено побијаним решењима.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић