Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 5590/12 од 26.07.2013. године, делимично је уважена заједничка жалба бранилаца окривљеног И.Л. и преиначена пресуда Вишег суда у Новом Пазару К бр. 91/10 од 28.09.2012. године, тако што је окривљени И.Л. оглашен кривим за извршење кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 9. у вези члана 19. став 3. и члана 30. Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од три године у коју му је урачунато време проведено у притвору почев од 15.09.2005. године до 28.04.2006. године и на издржавању казне затвора по правноснажној пресуди Окружног суда у Новом Пазару К. бр. 7/06 од 28.04.2006. године која је преиначена пресудом Врховног суда Србије Кж I 1924/06 од 11.04.2007. године.

На основу одредбе члана 206. став 2. ЗКП-а оштећени је упућен ради остваривања имовинско-правног захтева на парницу, док је на основу одредбе члана 193. и 196. ЗКП-а окривљени обавезан да плати трошкове кривичног поступка као и трошкове судског паушала и остале трошкове кривичног поступка до којих је дошло пред првостепеним судом и другостепеним судом а све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Истом пресудом је одлучено да се заједничка жалба бранилаца окривљеног И.Л. у преосталом делу и жалба Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару у целости, одбијају као неосноване.

Против наведених правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К бр. 91/10 од 28.09.2012. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 5590/12 од 26.07.2013. године, бранилац окривљеног И.Л., адв. Б.Б., поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде кривичног закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а и повреде одредбе члана 54. КЗ са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, тако што ће правноснажне пресуде преиначити у погледу одлуке о казни и осуђеног ослободити од казне или пак блаже казнити.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног И.Л., адв. Б.Б., па је нашао:

Захтев је неблаговремен.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 121/12), који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, уколико није поднет у року из члана 485. ст. 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. истог Законика, прописано је да због повреда тога Законика (чл. 74, чл. 438. став 1. тач. 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4) учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 121/12).

Из списа предмета се утврђује да је окривљени И.Л., према доставници која се налази у списима предмета, пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 5590/12 од 26.07.2013. године, примио лично дана 04.10.2013. године а да је бранилац окривљеног адв. Б.Б. захтев за заштиту законитости поднео дана 24.12.2013. године, што значи након истека рока за подношење захтева за заштиту законитости, који је у конкретном случају истицао дана 04.11.2013. године.

Како је бранилац окривљеног адв. Б.Б., захтев за заштиту законитости поднео препоручено путем поште, дана 24.12.2013. године, дакле након протека рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев одбацио као неблаговремен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1. ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 121/12), донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                         Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                                                         Невенка Важић, с.р.