Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1732/2024
18.12.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Светлане Томић Јокић и Дијане Јанковић, чланова већа, са саветником Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету малолетног сада пунолетног АА, због кривичног дела ситна крађа, утаја и превара из члана 210. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца малолетног сада пунолетног АА - адвоката Мирослава Пупца, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Новом Саду КМ 33/24 од 19.08.2024. године и Квм. 225/24 од 08.10.2024. године, у седници већа одржаној дана 18.12.2024. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ДЕЛИМИЧНО СЕ УСВАЈА захтев за заштиту законитости браниоца малолетног сада пунолетног АА - адвоката Мирослава Пупца као основан, па се ПРЕИНАЧУЈУ правноснажна решења Вишег суда у Новом Саду КМ 33/24 од 19.08.2024. године и Квм. 225/24 од 08.10.2024. године, тако што Врховни суд, поред већ досуђених трошкова кривичног поступка, досуђује малолетном сада пунолетном АА, трошкове поступка на име награде за састав захтева за накнаду трошкова у укупном износу од 13.500,00 динара.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Новом Саду КМ 33/24 од 19.08.2024. године досуђени су сада пунолетном АА трошкови кривичног поступка на име награде и нужних издатака браниоца по пуномоћи, адвоката Мирослава Пупца, у предмету суда посл.бр. КМ 33/24, у укупном износу од 121.500,00 динара, на терет буџетских средстава и истовремено наложено рачуноводству Вишег суда у Новом Саду да наведени износ исплати на рачун адвоката Мирослава Пупца. Истим решењем преко досуђеног износа, а за 20.250,000 динара захтев браниоца је одбијен као неоснован.

Решењем Вишег суда у Новом Саду Квм. 225/24 од 08.10.2024. године одбијена је жалба малолетног сада пунолетног, изјављена путем браниоца по пуномоћи, па је решење тог суда Км 33/24 од 19.08.2024. године потврђено. Истим решењем одбијен је захтев за накнаду трошкова на име награде за састав жалбе од 26.08.2024. године.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац малолетног сада пунолетног АА - адвокат Мирослав Пупац, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијана решења и досуди тражене трошкове или их укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца малолетног сада пунолетног АА Врховном јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, не би било од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Основано бранилац у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, указујући да је суд одлуком о трошковима кривичног поступка повредио закон тиме што је одбио као неоснован захтев окривљеног да му се накнаде трошкови кривичног поступка, на име састава захтева за накнаду трошкова у складу са Тарифним бројем 4, алинеја двадесет Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, већ му је исплатио само износ од 13.500,00 динара сматрајући да се ради о поднеску у ширем смислу.

Тарифним бројем 4, алинеја двадесет Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Сл. гласник РС“ бр.43/23) је прописано да адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање захтева за накнаду трошкова.

По налажењу Врховног суда, браниоцу припада награда на име састављања захтева за накнаду трошкова сходно одредби Тарифног броја 4. алинеја двадесет, Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, па се стога не може прихватити закључак дат у правноснажном решењу да захтев за накнаду трошкова представља остале поднеске у кривичном поступку и представља поднесак у ширем смислу.

Из изнетих разлога, Врховни суд је делимично усвојио захтев за заштиту законитости браниоца и преиначио правноснажна решења Вишег суда у Новом Саду КМ 33/24 од 19.08.2024. године и Квм. 225/24 од 08.10.2024. године тако што је досудио малолетном сада пунолетном АА трошкове поступка на име награде за састав захтева за накнаду трошкова у износу од 13.500,00 динара, што је разлика између већ досуђеног износа од 13.500,00 динара и износа од 27.000,00 који му припада према Тарифном броју 4, алинеја двадесет Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Сл. гласник РС“ бр.43/23) .

Поред наведеног, неосновани су наводи захтева браниоца у делу који се односи на разматрање списа, јер је суд правилно применио Тарифни број 80. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Сл. гласник РС“ бр.43/23) и признао наведене трошкове, док је питање обрачуна истих чињенично питање, а што не представља законски разлог за подношење захтева прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, па се Врховни суд у оцену ових навода није ни упуштао.

Имајући у виду изложено, Врховни суд је на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.