Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, је прописано због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује на повреду кривичног закона - одредбу члана 439. тачка 2) ЗКП, али у односу на пресуду Основног суда у Крушевцу К 557/10 од 03.04.2015. године, тако што се највећим делом захтева за заштиту законитости образлаже управо ова повреда. У односу на побијана правноснажна решења поднетим захтевом се наводи да првостепено и другостепено веће нису имали законско овлашћење да преузимају улогу првостепеног претресног већа и да по принципама нагађања, противно одредби члана 419. ЗКП, доносе сопствене закључке о постојању битних чињеница и то ван доказног поступка и ван главног претреса, а све у вези истинитости извода из Ке за окривљеног АА, издатог од МУП-а РС ПУ Крушевац 03.10.2014. године. Одбрана налази да ванпретресно веће не може да „исправља техничке грешке“ претресног већа будући да је могућност и поступак исправљања „грешака“ детаљно прописан ЗКП-ом, а да суд није овлашћен да исправља „техничке грешке“ у доказима - јавним исправама државних органа - изводу из Ке МУП-а РС ПУ Крушевац и то у поступку по захтеву за понављање кривичног поступка.

Врховни касациони суд налази да се, напред изнетим наводима, суштински побија законитост и правилност поступања суда приликом доношења побијаних правноснажних решења, којима је одбијен захтев за понављање кривичног поступка, довођењем у питање чињеничног основа из побијаних решења, и начина извођења доказа, супротно одредби члана 419. ЗКП, што није дозвољени законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                           Олгица Козлов, с.р.

Председник већа-судија,                                                                                                      Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић