
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 190/2016
09.03.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Веска Крстајића, председника већа, Биљане Синановић, Милунке Цветковић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Зорицом Стојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног А.Ђ., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адв. Д.М., поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу 20Кж1 бр. 642/15 од 23.11.2015. године, у седници већа одржаној дана 09.03.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног А.Ђ., адв. Д.М., поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу 20Кж1 бр. 642/15 од 23.11.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Лесковцу К бр. 17/15 од 02.07.2015. године окривљени А.Ђ. оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од три године уз урачунавање периода лишења слободе од 11.02.2014. године до 13.02.2014. године.
Истом пресудом окривљеном је изречена мера безбедности обавезно лечење наркомана у заводу за извршење казне или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи, и одлучено да ће иста трајати док постоји потреба за лечењем али не дуже од три године, при чему ће се време проведено у установи за лечење урачунавати у казну затвора. Окривљеном је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то опојне дроге - марихуане (cannabis) нето масе 73,31 грам и одлучено да се иста има уништити по правноснажности пресуде. Окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка у износу од 170.375,00 динара, судски паушал у износу од 10.000,00 динара и ВЈТ у Лесковцу трошкове поступка у износу од 145.750,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.
Пресудом Апелационог суда у Нишу 20Кж1 бр. 642/15 од 23.11.2015. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног и његовог браниоца, а првостепена пресуда, потврђена.
Против правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу 20Кж1 бр. 642/15 од 23.11.2015. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног А.Ђ., адв. Д.М., без истицања разлога за подношење захтева, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине другостепену пресуду и предмет врати том суду на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. Законика о кривичном поступку, у којој је размотрио списе предмета са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног А.Ђ., адв. Д.М., је недозовљен.
У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног не означава ниједну конкретну повреду закона због које је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено сагласно члану 485. став 4. ЗКП, већ у образложењу захтева наводи да је окривљеном повређено право на одбрану јер он - окривљени и његов бранилац нису обавештени нити позвани да присуствују седници већа другостепеног суда, како су то захтевали, па је на тај начин суд повредио одредбу чл. 447. став 1. ЗКП.
Међутим, како одредбом члана 485. став 4. ЗКП која прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног сходно ограничењу његових права правима која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека - захтев за заштиту законитости због повреде одредбе члана 447. став 1. ЗКП на коју се указује у наводима захтева о повреди права окривљеног на одбрану, то је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, недозвољен.
С`тога је Врховни касациони суд из напред изнетих разлога а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Зорица Стојковић, с.р. Веско Крстајић, с.р.